Историјат Института друштвених наука

Дуго је Институт био и постдипломска школа на којој су предавали највећи домаћи научни ауторитети тога времена, поред осталих и Милан Бартош, Руди Супек, Јован Ђорђевић, Радомир Лукић, Јоже Горичар и Вуко Павићевић, а полазници су били будући професори универзитета и истраживачи из тадашњих југословенских република. До 1998. године Институт је био у саставу Универзитета у Београду.

Данас у Институту у шест научно истраживачких центара (Центар за демографска истраживања, Центар за политиколошка истраживања и јавно мнење, Центар за економска истраживања, Центар за правна истраживања, Центар за социолошка и антрополошка истраживања, и Центар за филозофију) ради седамдесетак истраживача, од тога 17 научних саветника.

Рад Института заснива се на истраживању основних друштвених феномена, унапређењу научне мисли и развоју научне методологије у области друштвених наука, усавршавању научног кадра, развијању сарадње с научним и стручним установама и организацијама и примени истраживања резултата научно-истраживачког рада у јавним политикама.

Резултат рада истраживача Института је више стотина објављених књига и зборника и на хиљаде чланака и других истраживачких прилога, комплексни научно-истраживачки пројекти, међународне и националне научне конференције, развијена научна сарадња на међународном и националном нивоу, активно учешће Института у осмишљавању и развоју јавних политика

Институт издаје часопис Становништво од 1963. године. Такође је суоснивач часописа Религија и толеранција и Медицине, Лаw & Социетy, те располаже фондом од 140.000 књига и научних часописа.