Prekarijat, nestandardni oblici zaposlenja i rastuća nesigurnost posla bili su u središtu razgovora povodom knjige Doba nesigurnosti – Nesigurnost posla u savremenom društvu (Beograd, IDN, 2025) dr Jovane Zafirović, naučne saradnice Instituta društvenih nauka. Učesnici su iz različitih naučnih perspektiva analizirali uzroke i posledice nesigurnosti rada, ukazujući na njen značaj kako za položaj zaposlenih tako i za funkcionisanje društva u celini.
Polazeći od činjenice da su prekarijat i rastuća nesigurnost posla postali jedno od ključnih obeležja savremenih evropskih društava, razgovor je bio posvećen promenama na tržištu rada i njihovim društvenim posledicama. Prema širem razumevanju ovog pojma, prekarijat obuhvata sve brojniji deo stanovništva koji karakterišu nestabilno zaposlenje, nesigurni prihodi i ograničen pristup radnim pravima.
U središtu knjige dr Jovane Zafirović nalazi se pitanje objektivne i subjektivne percepcije nesigurnosti posla, kao i njihovog međusobnog odnosa. Savremena tržišta rada sve više obeležavaju nestandardni oblici zaposlenja koji ne pružaju dugoročnu sigurnost, predvidiva primanja niti jasne mogućnosti profesionalnog napredovanja, što dodatno podstiče ekonomsku i ličnu nesigurnost.
Predstavljajući rezultate svog istraživanja, autorka je ukazala da su i objektivna i subjektivna percepcija nesigurnosti posla u Evropi rasle tokom ekonomske krize 2008. godine, ali da su se nakon njenog okončanja vratile na prethodni nivo. Istovremeno, posebnu pažnju posvetila je različitim tipovima kapitalizma i odnosu kapitalističkog sistema prema radnoj snazi. Kako je istaknuto, kapitalizam sa jedne strane doprinosi većoj nesigurnosti radne snage, dok mu je sa druge strane stabilna i sigurna radna snaga neophodna za sopstveni opstanak.
O ekonomskim aspektima prekarnosti govorio je Mihail Arandarenko, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je ukazao na terminološku složenost pojma prekarijata, naglasivši da su prekarni poslovi, pored toga što su nesigurni, najčešće i poslovi sa niskim prihodima, dok nesigurni poslovi sami po sebi ne moraju nužno biti prekarni. Kao primer naveo je takozvane part-time poslove, koji se često smatraju nesigurnim oblikom rada, ali to ne moraju biti u slučajevima kada predstavljaju slobodan i svestan izbor zaposlenih.
Osvrćući se na stanje u Srbiji, Arandarenko je istakao da od 2014. godine opada ranjiva zaposlenost, dok stopa zaposlenosti raste, iako broj zaposlenih ne beleži istovetan rast. Takođe je ukazao na to da je subjektivna percepcija ugroženosti radnog mesta među građanima Srbije 20 odsto, što je značajno iznad proseka Evropske unije, gde iznosi 14 odsto.
Iz ugla medijskih studija i društvene teorije, o prekarnosti u novinarstvu govorio je Igor Išpanović, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Oslanjajući se na rezultate empirijskog istraživanja koje je sproveo, on je na više primera pokazao u kojoj meri se u novinarskoj profesiji mogu prepoznati karakteristike prekarnog rada i posledice nedovoljne regulacije nestandardnih oblika zaposlenja.
Išpanović je naglasio da nedostatak osnovne regulacije tržišta medija, kao i širi politički kontekst u Srbiji, ne utiču negativno samo na zaposlene u medijskom sektoru, već i na društvo u celini. Kako je istakao, takve okolnosti imaju posebnu težinu imajući u vidu društvenu ulogu novinara i medija u funkcionisanju demokratskog društva.
Razgovor je organizovan u okviru ciklusa „Razgovori o knjigama Instituta društvenih nauka – Pričajmo o…”, koji je posvećen publikacijama Instituta društvenih nauka. Kroz razgovore sa autorkama i autorima predstavljaju se rezultati istraživanja, sagledava širi naučni kontekst i ukazuje na značaj pojedinih tema za društvo i kreiranje javnih politika. Urednica ciklusa je dr Irena Ristić.