Како популизам поспешује ауторитарне тенденције, на који начин утиче на слабљење политичких и економских институција, као и како се то одражава на дугорочни привредни развој, било је централно питање предавања академика Павла Петровића. Он је ову тему сагледавао компаративно, са посебним освртом на случај Мађарске и Србије.
Академик Петровић је најпре указао на то да друштва, у којима на власт дођу популистичке политичке снаге, одликује постепено, али континуирано слабљење владавине права, слободе медија као и независности правосуђа и институционалних ограничења извршне власти, подвлачећи да се може уочити не само корелација, већ и узрочно-последична веза међу овим појавама. Самим тим долазак популистичких режима на власт не представља само изазов за демократски поредак, већ има и непосредне економске последице, нарушавајући тиме темеље дугорочног и одрживог привредног просперитета датог друштва.
У средишњем делу излагања је дата анализа убрзаног привредног раста у Мађарској и Србији за време владавине режима Виктора Орбана (2010-2026) одн. Александра Вучића (2012-2026). Код оба случаја се с једне стране уочава урушавање политичких институција, а са друге економски раст, који, међутим, након извесног времена почиње да стагнира. Како је истакао академик Петровић, то се може објаснити тиме да популистички режими економски раст првенствено заснивају на повећању капитала који се улаже кроз јавне инвестиције, као и на повољној радној снази за стране инвеститоре, уместо на технолошком напретку и расту продуктивности, што је модел развоја који има ограничен домет. У Мађарској су се недостаци тог модела испољили кроз осетно успоравање и стагнацију привредне активности почевши од 2022. године.
Слични трендови уочавају се и у Србији. Раст остварен у периоду 2018–2024. године био је у великој мери подстакнут државним инвестицијама и страним директним инвестицијама привучене државним субвенцијама, док је допринос домаћег приватног сектора остао ограничен. Такође, удео технолошког прогреса у БДП-у, који је кључан за дуготрајни и одржив економски прогрес, је као и у Мађарској остао знатно мањи наспрам удела капитала из јавних инвестиција и рада. Следствено томе се успоравање привредног раста може објаснити као исцрпљивање могућности досадашњег модела развоја.
У закључку предавања је, уз навођење одговарајућих школа мишљења, истакнуто да одржив привредни раст захтева стабилне, демократске и инклузивне институције. Правна сигурност, заштита својинских права и једнаких правила игре за све учеснике, као и ограничавање самовоље извршне власти важни су предуслови за развој домаћег приватног сектора, инвестиција и иновација.
Примери Мађарске и Србије су показали да дугорочни просперитет не може да се заснива на државним интервенцијама и краткорочним инвестиционим циклусима, већ мора да почива на продуктивности, технолошком напретку, образовању и иновацијама.
Предавање је модерирала др Ирена Ристић, научна сарадница нашег Института