Kako populizam pospešuje autoritarne tendencije, na koji način utiče na slabljenje političkih i ekonomskih institucija, kao i kako se to odražava na dugoročni privredni razvoj, bilo je centralno pitanje predavanja akademika Pavla Petrovića. On je ovu temu sagledavao komparativno, sa posebnim osvrtom na slučaj Mađarske i Srbije.
Akademik Petrović je najpre ukazao na to da društva, u kojima na vlast dođu populističke političke snage, odlikuje postepeno, ali kontinuirano slabljenje vladavine prava, slobode medija kao i nezavisnosti pravosuđa i institucionalnih ograničenja izvršne vlasti, podvlačeći da se može uočiti ne samo korelacija, već i uzročno-posledična veza među ovim pojavama. Samim tim dolazak populističkih režima na vlast ne predstavlja samo izazov za demokratski poredak, već ima i neposredne ekonomske posledice, narušavajući time temelje dugoročnog i održivog privrednog prosperiteta datog društva.
U središnjem delu izlaganja je data analiza ubrzanog privrednog rasta u Mađarskoj i Srbiji za vreme vladavine režima Viktora Orbana (2010-2026) odn. Aleksandra Vučića (2012-2026). Kod oba slučaja se s jedne strane uočava urušavanje političkih institucija, a sa druge ekonomski rast, koji, međutim, nakon izvesnog vremena počinje da stagnira. Kako je istakao akademik Petrović, to se može objasniti time da populistički režimi ekonomski rast prvenstveno zasnivaju na povećanju kapitala koji se ulaže kroz javne investicije, kao i na povoljnoj radnoj snazi za strane investitore, umesto na tehnološkom napretku i rastu produktivnosti, što je model razvoja koji ima ograničen domet. U Mađarskoj su se nedostaci tog modela ispoljili kroz osetno usporavanje i stagnaciju privredne aktivnosti počevši od 2022. godine.
Slični trendovi uočavaju se i u Srbiji. Rast ostvaren u periodu 2018–2024. godine bio je u velikoj meri podstaknut državnim investicijama i stranim direktnim investicijama privučene državnim subvencijama, dok je doprinos domaćeg privatnog sektora ostao ograničen. Takođe, udeo tehnološkog progresa u BDP-u, koji je ključan za dugotrajni i održiv ekonomski progres, je kao i u Mađarskoj ostao znatno manji naspram udela kapitala iz javnih investicija i rada. Sledstveno tome se usporavanje privrednog rasta može objasniti kao iscrpljivanje mogućnosti dosadašnjeg modela razvoja.
U zaključku predavanja je, uz navođenje odgovarajućih škola mišljenja, istaknuto da održiv privredni rast zahteva stabilne, demokratske i inkluzivne institucije. Pravna sigurnost, zaštita svojinskih prava i jednakih pravila igre za sve učesnike, kao i ograničavanje samovolje izvršne vlasti važni su preduslovi za razvoj domaćeg privatnog sektora, investicija i inovacija.
Primeri Mađarske i Srbije su pokazali da dugoročni prosperitet ne može da se zasniva na državnim intervencijama i kratkoročnim investicionim ciklusima, već mora da počiva na produktivnosti, tehnološkom napretku, obrazovanju i inovacijama.
Predavanje je moderirala dr Irena Ristić, naučna saradnica našeg Instituta