Актуелна питања професионалне, грађанскоправне, кривичноправне, еколошке и међународноправне одговорности била су у средишту деветог научног округлог стола „Србија и реформисање института одговорности 9“, који су организовали истраживачи Центра за правна истраживања Института друштвених наука, у сарадњи са Адвокатском комором Војводине и Гласником Адвокатске коморе Војводине.
Кроз два тематска панела, учесници су разматрали изазове савременог правног поретка, од односа професионалне аутономије и одговорности до нових правних питања која отварају дигитализација, развој вештачке интелигенције и промене у друштвеним односима.
Први панел, под називом „Слободне професије у савременом правном поретку: између аутономије и одговорности“, био је посвећен кључним теоријским и практичним питањима која се односе на делатност припадника слободних професија. Разматрани су појмовно одређење слободних професија, њихов радноправни, статусни и организациони положај, услови и начин обављања професионалне делатности, специфични професионални ризици и професионалне грешке.
Излагања су обухватила питања институционалног поверења и професионалне етике, радноправних аспеката слободних професија, психосоцијалних ризика и дигиталне субординације, као и односа професионалне аутономије и корпоративног управљања. Посебна пажња посвећена је правним основима професионалне одговорности, различитим облицима одговорности адвоката у националним правним системима и одговорности посредника.
У оквиру овог панела разматрана су и посебно осетљива питања одговорности за самоубиство малолетних лица, као и значај сајбер безбедности као једног од елемената професионалних обавеза. Дискусија је указала на сложеност успостављања равнотеже између слободе и независности у обављању професионалне делатности, с једне стране, и захтева за одговорним поступањем и заштитом јавног интереса, с друге стране.
Други панел, под називом „Границе и изазови института одговорности у савременом праву“, био је посвећен различитим аспектима правне одговорности и изазовима које доносе развој нових технологија, промене у друштвеним односима и нови регулаторни захтеви.
Учесници су разматрали усаглашеност националног законодавства са правним тековинама Европске уније у области здравствених професија, одговорност у здравству, као и грађанскоправну и кривичноправну одговорност лекара. Пажња је била посвећена и питањима одговорности у области грађевинарства и привредних односа.
Значајан део излагања односио се на еколошку и климатску одговорност и улогу грађана у заштити животне средине. Посебно су разматрани одговорност медија за примену вештачке интелигенције у креирању садржаја и изазови утврђивања одговорности за употребу вештачке интелигенције у оружаним сукобима.
У оквиру другог панела отворена су и питања индивидуалне кривичне одговорности према међународном праву, као и перспективе кривичноправне одговорности у контексту развоја неуронаука.
Разноврсност тема и правних питања разматраних током округлог стола омогућила је сагледавање института одговорности из различитих теоријских и практичних перспектива – од традиционалних облика професионалне и правне одговорности до нових изазова које намећу технолошки развој и савремени друштвени процеси. Разматрања су указала на потребу континуираног преиспитивања постојећих правних решења и њиховог прилагођавања новим околностима, уз очување правне сигурности, професионалне независности и заштите јавног интереса.
Научни округли сто „Србија и реформисање института одговорности 9“ наставља традицију научног разматрања актуелних питања одговорности у праву Србије и доприноси стручном и научном дијалогу о развоју и унапређењу савременог правног поретка.
