Aktuelna pitanja profesionalne, građanskopravne, krivičnopravne, ekološke i međunarodnopravne odgovornosti bila su u središtu devetog naučnog okruglog stola „Srbija i reformisanje instituta odgovornosti 9“, koji su organizovali istraživači Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka, u saradnji sa Advokatskom komorom Vojvodine i Glasnikom Advokatske komore Vojvodine.
Kroz dva tematska panela, učesnici su razmatrali izazove savremenog pravnog poretka, od odnosa profesionalne autonomije i odgovornosti do novih pravnih pitanja koja otvaraju digitalizacija, razvoj veštačke inteligencije i promene u društvenim odnosima.
Prvi panel, pod nazivom „Slobodne profesije u savremenom pravnom poretku: između autonomije i odgovornosti“, bio je posvećen ključnim teorijskim i praktičnim pitanjima koja se odnose na delatnost pripadnika slobodnih profesija. Razmatrani su pojmovno određenje slobodnih profesija, njihov radnopravni, statusni i organizacioni položaj, uslovi i način obavljanja profesionalne delatnosti, specifični profesionalni rizici i profesionalne greške.
Izlaganja su obuhvatila pitanja institucionalnog poverenja i profesionalne etike, radnopravnih aspekata slobodnih profesija, psihosocijalnih rizika i digitalne subordinacije, kao i odnosa profesionalne autonomije i korporativnog upravljanja. Posebna pažnja posvećena je pravnim osnovima profesionalne odgovornosti, različitim oblicima odgovornosti advokata u nacionalnim pravnim sistemima i odgovornosti posrednika.
U okviru ovog panela razmatrana su i posebno osetljiva pitanja odgovornosti za samoubistvo maloletnih lica, kao i značaj sajber bezbednosti kao jednog od elemenata profesionalnih obaveza. Diskusija je ukazala na složenost uspostavljanja ravnoteže između slobode i nezavisnosti u obavljanju profesionalne delatnosti, s jedne strane, i zahteva za odgovornim postupanjem i zaštitom javnog interesa, s druge strane.
Drugi panel, pod nazivom „Granice i izazovi instituta odgovornosti u savremenom pravu“, bio je posvećen različitim aspektima pravne odgovornosti i izazovima koje donose razvoj novih tehnologija, promene u društvenim odnosima i novi regulatorni zahtevi.
Učesnici su razmatrali usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti zdravstvenih profesija, odgovornost u zdravstvu, kao i građanskopravnu i krivičnopravnu odgovornost lekara. Pažnja je bila posvećena i pitanjima odgovornosti u oblasti građevinarstva i privrednih odnosa.
Značajan deo izlaganja odnosio se na ekološku i klimatsku odgovornost i ulogu građana u zaštiti životne sredine. Posebno su razmatrani odgovornost medija za primenu veštačke inteligencije u kreiranju sadržaja i izazovi utvrđivanja odgovornosti za upotrebu veštačke inteligencije u oružanim sukobima.
U okviru drugog panela otvorena su i pitanja individualne krivične odgovornosti prema međunarodnom pravu, kao i perspektive krivičnopravne odgovornosti u kontekstu razvoja neuronauka.
Raznovrsnost tema i pravnih pitanja razmatranih tokom okruglog stola omogućila je sagledavanje instituta odgovornosti iz različitih teorijskih i praktičnih perspektiva – od tradicionalnih oblika profesionalne i pravne odgovornosti do novih izazova koje nameću tehnološki razvoj i savremeni društveni procesi. Razmatranja su ukazala na potrebu kontinuiranog preispitivanja postojećih pravnih rešenja i njihovog prilagođavanja novim okolnostima, uz očuvanje pravne sigurnosti, profesionalne nezavisnosti i zaštite javnog interesa.
Naučni okrugli sto „Srbija i reformisanje instituta odgovornosti 9“ nastavlja tradiciju naučnog razmatranja aktuelnih pitanja odgovornosti u pravu Srbije i doprinosi stručnom i naučnom dijalogu o razvoju i unapređenju savremenog pravnog poretka.
