Međunarodna naučna konferencija: Održivi oporavak u postpandemijskoj eri – izazovi zelene ekonomije je održana 7. i 8. decembra, u organizaciji Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu, Instituta za sociološka, politička i pravna istraživanja Sveti Ćirilo i Metodije Univerziteta u Skoplju i Međunarodne organizacije rada, putem Zoom platforme.
Očekivane ekonomske posledice klimatskih promena su smanjene stope zaposlenosti i prihodi domaćinstava u tradicionalnim industrijama. Istovremeno, potrebna su ogromna kapitalna ulaganja za transformaciju ka zelenoj ekonomiji, što iziskuje veće poreze (što je manje verovatno) ili povećanje javne potrošnje. Porast javne potrošnje dovodi do rasta javnih dugova i obično je praćen ekspanzivnom monetarnom politikom, što je trenutno zastupljeno u mnogim zemljama. Rizik od inflacije sve više preti da intenzivira preraspodelu dohotka između bogatih i siromašnih građana, čime se nejednakosti dodatno povećavaju.
Pitanje je koji put će izabrati vlade, pre svega u zemljama sa najvećim uticajem na životnu sredinu poput SAD, Kine, Indije. Jedan je da se nastavi sa obećanjima uz malo praktičnih akcija, dok je alternativa radikalna transformacija modela razvoja. Glavna prepreka ekonomskoj transformaciji je percepcija donosilaca odluka da transformacija ka zaštiti životne sredine može naštetiti ekonomskom rastu. Stoga je ključno pitanje da li su ekonomski razvoj i zaštita životne sredine u sukobu ili ne.
Na konferenciji se raspravljalo o međuzavisnosti između zagađenja merenog emisijom gasova staklene bašte po jedinici bruto domaćeg proizvoda i nivoa ekonomskog razvoja merenog porastom bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Ako zelena politika zahteva žrtvovanje ekonomskog razvoja, teško je očekivati da većina zemalja primenjuje skupe ekološke standarde. Međutim, ako se dva strateška cilja kao što su smanjenje zagađenja i ekonomski razvoj ne suprotstave, onda bismo mogli biti optimističniji u pogledu naše budućnosti.
Poseban deo konferencije bio je posvećen tome kako su zemlje Evropske unije odgovorile na Evropski zeleni dogovor u sektoru od kritičnog značaja kao što je energetika. Razgovaralo se i o tome kako promovisati održivi ekonomski razvoj uz ulaganja u prirodni kapital i obnovljive izvore energije. Naši govornici su predstavili poluge zelene politike dostupne vladama da stimulišu zeleni rast, naročito one koje utiču na poljoprivrednu politiku i potrošnju hrane. Javne nabavke su prepoznate kao potencijalno moćan instrument za promovisanje zelenog rasta, međutim, nivoi prihvatanja zelenih nabavki su različiti među različitim nivoima administracije.
Povećanje zaposlenosti u granama proizvodnje fosilnih goriva, kao što je eksploatacija uglja, izgleda kao pretnja za manje obrazovane i slabije plaćene radnike u drugim industrijama. U SAD su se zarade visokoobrazovane radne snage „oporavile“ od uticaja pandemije mnogo brže nego zarade manje obrazovane radne snage, koje još uvek zaostaju za nivoima iz perioda pre pandemije. Da li će nove zelene industrije moći da apsorbuju viškove na tržištu rada? Da li bi rizici i tereti tranzicije ostali neravnomerno raspoređeni ne samo između poslodavaca i radnika, već i između različitih kategorija radnika i tako povećavali nejednakosti u budućnosti? O svim tim temama razgovaralo se na sesiji koja se bavila zelenim poslovima i tranzicijom tržišta rada.
