Povodom 65 godina od osnivanja Instituta društvenih nauka, 20. maja u organizaciji Centra za ekonomska istraživanja održan je okrugli sto na temu „Tranzicija institucije i ekonomski razvoj Srbije”. Na okruglom stolu govorili su istaknuti profesori Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji, istraživači Instituta za evropske studije, Ekonomskog instituta i Centra za ekonomska istraživanja. Skup su otvorili upravnik Centra za ekonomska istraživanja dr Predrag Jovanović i redovni član The World Academy of Art and Science, prof. dr Dragan Đuričin. Učesnici okruglog stola su aktivnosti karakteristične za proces ekonomske tranzicije sagledali i analizirali iz više različitih teorijskih perspektiva, sa fokusom na tranciziju realnog sektora, makroekonomske indikatore Srbije u periodu 1991-2021. godine, EU integracije, izgradnju institucija i zelenu tranziciju.
Srbija je pred novom tranzicijom posle više od tri decenije tranzicionizma. Na okruglom stolu su analizirani finansijski indikatori ranjivosti (zaduženost, kreditni rejting, fiskalni kapacitet), operativni indikatori ranjivosti (Gini koeficijent, tekući račun platnog bilansa, stopa nezaposlenih mladih, koeficijent ukupne zavisnosti, konsolidovani finansijski rezultat), kao i konkurentski indikatori ranjivosti (izvoz, kretanje deviznog kursa, indeks globalne konkurentnosti, indeks percepcije korupcije, indeks ekonomskih sloboda). Predmet diskusije je bila anliza stanja i izazova na tržištu rada i zaposlenosti uz osvrt na aspekte ponude i tražnje za radom i definisanje domaćeg tržišta rada nakon javnozdravstvene krize izazvane pandemijom.
Istaknuto je da je „nova normalnost“ kompleksna kriza koja se ogleda u sadejstvu klimatske, ekonomske, energetske, biološke i geopolitičke krize. Glavna karakteristika tzv. „nove normalnosti“ je neravnoteža u podsistemima i između podsistema usled eksponencijalnog karaktera mega trendova, holističke prirode interakcija mega trendova, dominacije nelinearnih sistema nad linearnim sistemima, disruptivnih inovacija i nepostojanja sistematičnog i sveobuhvatnog odgovora na promene. Trenutni ekonomski rast je okarakterisan kao rast koji nije održiv i inkluzivan prema prirodi i stanovništvu. S obzirom na to da globalno zagrevanje kao posledica ekonomskih aktivnosti i načina života se prenosi i na fizički sistem i na biosferu, do 2030. godine treba na adekvatan način odgovoriti na klimatske promene i pronaći rešenje za klimatsku krizu. Zaključeno je da transformacija prema zelenoj ekonomiji i cirkularnom modelu rasta koji je baziran na „3R“ konceptu (reduce-reuse-recycle), kao i heterodoksna platforma za vođenje ekonomskih politika predstavljaju imperative moderne ekonomske teorije i ukazano na glavne izvore finansiranja zelene tranzicije.
