Поводом 65 година од оснивања Института друштвених наука, 20. маја у организацији Центра за економска истраживања одржан је округли сто на тему „Транзиција институције и економски развој Србије”. На округлом столу говорили су истакнути професори Економског факултета Универзитета у Београду, Бечког института за међународне економске студије, представници Европског покрета у Србији, истраживачи Института за европске студије, Економског института и Центра за економска истраживања. Скуп су отворили управник Центра за економска истраживања др Предраг Јовановић и редовни члан The World Academy of Art and Science, проф. др Драган Ђуричин. Учесници округлог стола су активности карактеристичне за процес економске транзиције сагледали и анализирали из више различитих теоријских перспектива, са фокусом на транцизију реалног сектора, макроекономске индикаторе Србије у периоду 1991-2021. године, ЕУ интеграције, изградњу институција и зелену транзицију.
Србија je пред новом транзицијом после више од три деценије транзиционизма. На округлом столу су анализирани финансијски индикатори рањивости (задуженост, кредитни рејтинг, фискални капацитет), оперативни индикатори рањивости (Gini коефицијент, текући рачун платног биланса, стопа незапослених младих, коефицијент укупне зависности, консолидовани финансијски резултат), као и конкурентски индикатори рањивости (извоз, кретање девизног курса, индекс глобалне конкурентности, индекс перцепције корупције, индекс економских слобода). Предмет дискусије је била анлиза стања и изазова на тржишту рада и запослености уз осврт на аспекте понуде и тражње за радом и дефинисање домаћег тржишта рада након јавноздравствене кризе изазване пандемијом.
Истакнуто је да је „нова нормалност“ комплексна криза која се огледа у садејству климатске, економске, енергетске, биолошке и геополитичке кризе. Главна карактеристика тзв. „нове нормалности“ је неравнотежа у подсистемима и између подсистема услед експоненцијалног карактера мега трендова, холистичке природе интеракција мега трендова, доминације нелинеарних система над линеарним системима, дисруптивних иновација и непостојања систематичног и свеобухватног одговора на промене. Тренутни економски раст је окарактерисан као раст који није одржив и инклузиван према природи и становништву. С обзиром на то да глобално загревање као последица економских активности и начина живота се преноси и на физички систем и на биосферу, до 2030. године треба на адекватан начин одговорити на климатске промене и пронаћи решење за климатску кризу. Закључено је да трансформација према зеленој економији и циркуларном моделу раста који је базиран на „3R“ концепту (reduce-reuse-recycle), као и хетеродоксна платформа за вођење економских политика представљају императиве модерне економске теорије и указано на главне изворе финансирања зелене транзиције.
