Прекаријат, нестандардни облици запослења и растућа несигурност посла били су у средишту разговора поводом књиге Доба несигурности – Несигурност посла у савременом друштву (Београд, ИДН, 2025) др Јоване Зафировић, научне сараднице Института друштвених наука. Учесници су из различитих научних перспектива анализирали узроке и последице несигурности рада, указујући на њен значај како за положај запослених тако и за функционисање друштва у целини.
Полазећи од чињенице да су прекаријат и растућа несигурност посла постали једно од кључних обележја савремених европских друштава, разговор је био посвећен променама на тржишту рада и њиховим друштвеним последицама. Према ширем разумевању овог појма, прекаријат обухвата све бројнији део становништва који карактеришу нестабилно запослење, несигурни приходи и ограничен приступ радним правима.
У средишту књиге др Јоване Зафировић налази се питање објективне и субјективне перцепције несигурности посла, као и њиховог међусобног односа. Савремена тржишта рада све више обележавају нестандардни облици запослења који не пружају дугорочну сигурност, предвидива примања нити јасне могућности професионалног напредовања, што додатно подстиче економску и личну несигурност.
Представљајући резултате свог истраживања, ауторка је указала да су и објективна и субјективна перцепција несигурности посла у Европи расле током економске кризе 2008. године, али да су се након њеног окончања вратиле на претходни ниво. Истовремено, посебну пажњу посветила је различитим типовима капитализма и односу капиталистичког система према радној снази. Како је истакнуто, капитализам са једне стране доприноси већој несигурности радне снаге, док му је са друге стране стабилна и сигурна радна снага неопходна за сопствени опстанак.
О економским аспектима прекарности говорио је Михаил Арандаренко, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Он је указао на терминолошку сложеност појма прекаријата, нагласивши да су прекарни послови, поред тога што су несигурни, најчешће и послови са ниским приходима, док несигурни послови сами по себи не морају нужно бити прекарни. Као пример навео је такозване part-time послове, који се често сматрају несигурним обликом рада, али то не морају бити у случајевима када представљају слободан и свестан избор запослених.
Осврћући се на стање у Србији, Арандаренко је истакао да од 2014. године опада рањива запосленост, док стопа запослености расте, иако број запослених не бележи истоветан раст. Такође је указао на то да је субјективна перцепција угрожености радног места међу грађанима Србије 20 одсто, што је значајно изнад просека Европске уније, где износи 14 одсто.
Из угла медијских студија и друштвене теорије, о прекарности у новинарству говорио је Игор Ишпановић, истраживач Института за филозофију и друштвену теорију. Ослањајући се на резултате емпиријског истраживања које је спровео, он је на више примера показао у којој мери се у новинарској професији могу препознати карактеристике прекарног рада и последице недовољне регулације нестандардних облика запослења.
Ишпановић је нагласио да недостатак основне регулације тржишта медија, као и шири политички контекст у Србији, не утичу негативно само на запослене у медијском сектору, већ и на друштво у целини. Како је истакао, такве околности имају посебну тежину имајући у виду друштвену улогу новинара и медија у функционисању демократског друштва.
Разговор је организован у оквиру циклуса „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причајмо о…”, који је посвећен публикацијама Института друштвених наука. Кроз разговоре са ауторкама и ауторима представљају се резултати истраживања, сагледава шири научни контекст и указује на значај појединих тема за друштво и креирање јавних политика. Уредница циклуса је др Ирена Ристић.
