Za razliku od teorije racionalnog izbora, koja polazi od pretpostavke da pojedinci uvek donose odluke u svom najboljem interesu, bihevioralna ekonomija ukazuje na postojanje raskoraka između racionalnih odluka, s jedne strane, i načina na koji se ljudi zaista ponašaju u realnom životu, s druge strane, istakao je Predrag Jovanović, naučni savetnik Instituta društvenih nauka i autor knjige Bihevioralna ekonomija u funkciji održivog razvoja.
Predstavljajući osnovne rezultate svog istraživanja, koje čitaoce ove knjige sveobuhvatno uvodi u osnove ove relativno mlade, ali u svetu već prepoznate i značajne oblasti ekonomske nauke, Jovanović je kroz više primera slikovito objasnio kako određeni faktori navode pojedince da u svakodnevnom životu donose iracionalne odluke, poput prekomernog zaduživanja, kupovine nepotrebnih stvari ili održavanja štetnih životnih navika. Istovremeno, podsticaji za ekonomičnije ponašanje često ne daju očekivane rezultate, čak i onda kada dovode do uštede novca. Potreba da se razumeju iracionalnost i pristrasnosti ljudskog ponašanja dovela je do razvoja bihevioralne ekonomije.
Jedan od razloga za nedostatak racionalnosti u odlučivanju, kako je istakla Dragana Draganac, vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, leži u činjenici da ljudi imaju ograničenu pažnju i da ih je relativno lako usmeriti ka određenom izboru – bilo dobrom, bilo lošem – a da toga često nisu ni svesni. Ta takozvana arhitektura izbora, kako je naglasila, iako pojedincu naizgled ostavlja slobodu krajnjeg izbora, otvara niz drugih pitanja, poput onog da li je etički opravdano „gurkati“ ljude ka određenim odlukama bez njihove svesti o tome.
Boris Delibašić, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i treći učesnik razgovora o knjizi Predraga Jovanovića, ukazao je na to da ljudi mogu mnogo toga da predvide, ali da imaju ograničenu sposobnost da istovremeno sagledaju više paralelnih kriterijuma važnih za donošenje odluka. Ovo ograničenje u rasuđivanju dovodi do toga da se male verovatnoće često precenjuju, a velike potcenjuju. Upravo su saznanja iz oblasti bihevioralne ekonomije podstakla vlade više razvijenih zemalja da osnuju posebne institucije koje razvijaju kompleksne modele za sagledavanje činjenica i kriterijuma, a zatim kroz jednostavna rešenja pozitivno usmeravaju ponašanje građana, što, između ostalog, dovodi i do značajnih ušteda javnih sredstava.
Tokom diskusije pokrenut je niz važnih pitanja i navedeni su dodatni primeri dobrih i loših strana strategije „gurkanja“, uz zajednički zaključak svih učesnika da, iako ukazuje na negativne aspekte ljudskog ponašanja, bihevioralna ekonomija istovremeno otvara mogućnost da se društva bolje organizuju, a resursi racionalnije koriste.
Ciklus „Razgovori o knjigama Instituta društvenih nauka – Pričamo o…“ posvećen je publikacijama Instituta društvenih nauka. Kroz razgovore sa autorkama i autorima predstavljaju se rezultati istraživanja, sagledava širi naučni kontekst i ukazuje na relevantnost tema za društvo i javne politike. Urednica ciklusa je dr Irena Ristić.
