У организацији Форума за стратешке студије (ФОРСТ) Института друштвених наука у петак 23. октобра, од 9.30 до 17.30 часова, одржана је на Институту друштвених наука међународна научна конференција „Стратешки токови 2020: Геополитика Ковида-19 и последице пандемије по свет, Европу и Балкан“ која је окупила домаће и стране експерте у области политичких наука, међународних односа, геополитике и стратешких студија.
Конференција је у неколико панела – на којима су говорници конференције уживо из сале или онлине преко плаформе Zoom, укључујући се из Брисела, Париза, Беча, Лисабона, Букурешта и Подгорице – расправљала о утицају пандемије Ковида-19 по међународне односе и шира геополитичка збивања, покушавајући истражити какве ће бити последице пандемије по стратешке токове у свету, Европи и на Балкану.
На првом панелу конференције под називом „Последице пандемије по свет – избори у САД, међународни односи након пандемије, економске последице пандемије, међународни поредак и глобална равнотежа снага за 21. век“ учесници су расправљали о утицају пандемије Ковида-19 на најшире глобалне стратешке токове, покушавајући одговорити на питање које ће промене пандемија донети у глобалном поретку и које ће бити њене глобалне политичке, економске и социјалне последице. У панел се из Брисела путем платформе Зоом укључио др Стевен Блокманс, директор ЦЕПС-а, познатог европског тхинк-танка који се бави спољном политиком ЕУ, који је изнео своје оцене утицаја пандемије на глобални поредак и глобална геополитичка кретања. О утицају пандемије на међународне односе је уживо говорио амбасадор др Душко Лопандић, познати дипломата и експерт, док је о економским последицама пандемије на глобалном нивоу говорио проф. др Дејан Шошкић, професор Економског Факултета у Београду и бивши гувернер Народне банке Србије. О утицају пандемије на изборе у САД-у и уопште о променама у међународном поретку које ће наступити након пандемије је говорио др Огњен Прибичевић, научни саветник и члан Форума за стратешке студије Института друштвених наука.
Други панел под називом „Последице пaнадемије по Европу – позиција Европске уније у свету геополитичких супер сила, „Геополитичка ЕУ“, Европска унија у 21. веку“ је био одржан у потпуно виртулелном облику, укључењима говорника из Брисела, Беча, Париза и Лисабона. Из Брисела се у конференцију укључио др Душан Рељић са Немачког института за међународне и безбедносне послове, који је говорио о специфичној позицији Европске уније током и након пандемије. Након њега се из Беча у конференцију укључио члан Европског парламента Франц Богович, који је говорио о утицају који Европски парламент има у санирању кризе са Ковидом-19, али и о политици ЕУ према региону Западног Балкана. Након њих се из Париза у конференцију укључио др Емануел Дипи, директор француског Института за европску перспективу и безбедност, који је говорио о специфичној улози Француске у европској политици и о томе како Француска као један од мотора ЕУ посматра могуће последице пандемије по Европу и како се за њих спрема. На крају панела се у дискусију из Лисабона укључио проф. др Армандо Маркеш Гуедеш, професор на Универзитету Нови Лисабон и бивши директор Дипломатске академије Португала, који је говорио о утицају пандемије на односе између Европске уније и осталих великих геополитичких сила, попут САД-а, Кине и Русије.
Након паузе за ручак одржан је трећи панел конференције под називом „Последице пандемије по Балкан – последице пандемије по политичке елите Балкана, нова стабилност или нестабилност на Балкану?“. У овај панел се из Подгорице укључио др Дритан Абазовић, политиколог и лидер покрета УРА, који је говорио у утицају пандемије Ковида-19 на политичке процесе у Црној Гори и о промени у саставу политичких елита до које је дошло у Црној Гори, као и о утицају пандемије на те процесе. Из Букурешта се потом у конференцију укључио др Андреј Радулеску, виши научни сарадник Института за светску економију Румунске академије наука и директор сектора макроекономских истраживања Банке Трансилваниа, који је говорио о утицају пандемије Ковида-19 на „мале“ економије попут румунске или српске, као и о могућим регионалним и европским макроекономским кретањима изазваним пандемијом. На крају трећег панела своје излагање је имао генерал Благоје Граховац, експерт за геополитику и бивши заменик министра одбране, који је говорио о могућим социјалним и стратешким последицама пандемије Ковида-19, закључујући да услед пандемије може доћи до пораста снаге и активности алтернативних друштвених покрета који би могли бити носиоци друштвених промена на глобалном нивоу, истичући захтеве за друштвеним променама на радикалан начин.
Након трећег панела одржана је завршна дискусија конференције на којој су учесници конференције дали своје стратешке прогнозе и предвиђања актуелних глобалних стратешких токова – од Брегзита, преко председничких избора у САД-у, до предвиђања краткорочних, средњерочних и дугорочних последица пандемије Ковида-19 по свет, Европу и Балкан.
Међународна научна конференција „Стратешки токови“ се ове године други пут одржава под раније поменутим пуним насловом, окупљајући ове као и прошле године експерте у области политичких наука, међународних односа, геополитике и стратешких студија, постајући препознатљивом регионалном конференцијом на којој је расправљају питања ширих глобалних, европских и регионалних стратешких токова.
Конференција је одржана уз подршку Фондације Фридрих Еберт и могла је бити праћена online путем live-stream-а.
