Pitanje sopstva – odnosno pitanja ko smo, kako postajemo ono što jesmo i zašto se tokom života menjamo – jedno je od najstarijih i najintrigantnijih pitanja ljudske misli. Istraživači mnogih naučnih disciplina, pre svega filozofije, sociologije, psihologije i neuronauke, bave se pitanjem kako nastaje naš identitet i koji su biološki, psihološki i društveni procesi odgovorni za njegovo oblikovanje i transformaciju. Upravo se pitanje na koji način različite filozofske i naučne teorije pokušavaju da objasne kako doživljavamo svoje ja nalazi u centru knjige Self: From One to Many and Back to None (Beograd, IDN, 2024) dr Janka Nešića, koja predstavlja povod ovom razgovoru.
Pogled iz perspektive više disciplina na pitanje sopstva i identiteta daje različite odgovore na pitanje da li je naše ja rezultat bioloških predispozicija i kognitivnih struktura ili je ono prvenstveno proizvod društvenih odnosa, jezika i kulture u kojoj odrastamo. Da li posedujemo stabilno jezgro identiteta ili se ono neprestano preoblikuje kroz iskustva, odluke i životne okolnosti?
Tako neuronauka smatra da razvoj mozga, genetika i sistemi pamćenja, kao i emocije i lične dispozicije, igraju ključnu ulogu u načinu na koji doživljavamo sebe i svet oko sebe, dok društvene nauke ističu da se identitet oblikuje kroz interakciju sa drugima: kroz porodicu, obrazovanje, društvene institucije i kulturne obrasce koji nam nude modele ponašanja i razumevanja sebe. Prema ovom shvatanju, sopstvo nije unapred definisano, već se stalno oblikuje kroz odnose i društveni kontekst.
Filozofska perspektiva dodatno postavlja pitanje da li je sopstvo nepromenljiva suština koja traje kroz vreme ili narativ koji stalno iznova konstruišemo, na primer usled sećanja i interpretacije društvenih i istorijskih događaja koji utiču na transformacije našeg sopstvenog identiteta.
Ovim razgovorom želimo da otvorimo prostor za dijalog između različitih naučnih pristupa ovoj temi i da sagledamo višedimenzionalni, dinamičan proces koji utiče na ljudsko sopstvo. Sagovornici će, pored autora, biti Milan Urošević, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, i Ljiljana Radenović, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Razgovor će moderirati Irena Ristić.
Janko Nešić je viši naučni saradnik Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka. Bavi se temama koje se nalaze na preseku fenomenologije, filozofije uma i kognitivne nauke, a uža naučna oblast mu je filozofija psihijatrije. Njegovo istraživanje usmereno je na pronalaženje integrativnog pristupa poremećajima iz spektra autizma koji bi obuhvatao saznanja iz fenomenologije, kognitivne nauke i teorije enaktivizma. Ovakav pristup vodio bi boljem razumevanju autizma i širim mogućnostima za različite oblike intervencija i (psiho)terapija kada su u pitanju poteškoće sa kojima se sukobljavaju osobe sa autizmom.
Ciklus „Razgovori o knjigama Instituta društvenih nauka – Pričajmo o…“ posvećen je publikacijama IDN-a. Kroz diskusiju sa autorkama i autorima razgovaramo o rezultatima njihovih istraživanja, sagledavamo širi naučni kontekst teme knjige, kao i njenu relevantnost za društvo i javne politike. Urednica ciklusa je dr Irena Ristić (IDN).
Na predavanju možete učestvovati i onlajn putem sledećeg linka:
https://zoom.us/j/97750118348?pwd=at4m03cklh7Abdf1alau6qmz3RRbCj.1
Meeting ID: 977 5011 8348
Passcode: 369031
