Питање сопства – односно питања ко смо, како постајемо оно што јесмо и зашто се током живота мењамо – једно је од најстаријих и најинтригантнијих питања људске мисли. Истраживачи многих научних дисциплина, пре свега филозофије, социологије, психологије и неуронауке, баве се питањем како настаје наш идентитет и који су биолошки, психолошки и друштвени процеси одговорни за његово обликовање и трансформацију. Управо се питање на који начин различите филозофске и научне теорије покушавају да објасне како доживљавамо своје ја налази у центру књиге Self: From One to Many and Back to None (Београд, ИДН, 2024) др Јанка Нешића, која представља повод овом разговору.
Поглед из перспективе више дисциплина на питање сопства и идентитета даје различите одговоре на питање да ли је наше ја резултат биолошких предиспозиција и когнитивних структура или је оно првенствено производ друштвених односа, језика и културе у којој одрастамо. Да ли поседујемо стабилно језгро идентитета или се оно непрестано преобликује кроз искуства, одлуке и животне околности?
Тако неуронаука сматра да развој мозга, генетика и системи памћења, као и емоције и личне диспозиције, играју кључну улогу у начину на који доживљавамо себе и свет око себе, док друштвене науке истичу да се идентитет обликује кроз интеракцију са другима: кроз породицу, образовање, друштвене институције и културне обрасце који нам нуде моделе понашања и разумевања себе. Према овом схватању, сопство није унапред дефинисано, већ се стално обликује кроз односе и друштвени контекст.
Филозофска перспектива додатно поставља питање да ли је сопство непроменљива суштина која траје кроз време или наратив који стално изнова конструишемо, на пример услед сећања и интерпретације друштвених и историјских догађаја који утичу на трансформације нашег сопственог идентитета.
Овим разговором желимо да отворимо простор за дијалог између различитих научних приступа овој теми и да сагледамо вишедимензионални, динамичан процес који утиче на људско сопство. Саговорници ће, поред аутора, бити Милан Урошевић, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију, и Љиљана Раденовић, редовна професорка на Филозофском факултету у Београду. Разговор ће модерирати Ирена Ристић.
Јанко Нешић је виши научни сарадник Центра за филозофију Института друштвених наука. Бави се темама које се налазе на пресеку феноменологије, филозофије ума и когнитивне науке, а ужа научна област му је филозофија психијатрије. Његово истраживање усмерено је на проналажење интегративног приступа поремећајима из спектра аутизма који би обухватао сазнања из феноменологије, когнитивне науке и теорије енактивизма. Овакав приступ водио би бољем разумевању аутизма и ширим могућностима за различите облике интервенција и (психо)терапија када су у питању потешкоће са којима се сукобљавају особе са аутизмом.
Циклус „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причајмо о…“ посвећен је публикацијама ИДН-а. Кроз дискусију са ауторкама и ауторима разговарамо о резултатима њихових истраживања, сагледавамо шири научни контекст теме књиге, као и њену релевантност за друштво и јавне политике. Уредница циклуса је др Ирена Ристић (ИДН).
На предавању можете учествовати и онлајн путем следећег линка:
https://zoom.us/j/97750118348?pwd=at4m03cklh7Abdf1alau6qmz3RRbCj.1
Meeting ID: 977 5011 8348
Passcode: 369031
