Pitanja socijalne inkluzije, pravednosti i izazova digitalnog doba bila su u fokusu predstavljanja knjige „Tragovi pravednosti – od kosmopolisa do algoritma“ autora dr Gorana Bašića, objavljene u izdanju Instituta društvenih nauka, organizovanog na poziv Centra za međunarodne i sigurnosne studije Fakulteta političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu.
Promocija ovog vrednog izdanja okupila je brojne predstavnike akademske zajednice i podstaklo diskusiju o savremenim društvenim nejednakostima i ulozi znanja u njihovom prevazilaženju.
O knjizi su govorili doc. dr Ana Matan sa Fakulteta političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu i prof. dr Natalija Perišić sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, dok je moderator bio prof. dr Siniša Tatalović.
Prof. dr Natalija Perišić istakla je da autor u knjizi ukazuje na često navođenu izjavu o tome da je ekonomska kriza u Evropi razotkrila da se bez solidarnosti socijalna inkluzija premešta sa polja prava na polje obaveza.
„U knjizi su prikazane široke mogućnosti koje je digitalna transformacija otvorila za inovacije, ali i rizici od novih oblika isključenosti, kao i sve veći tehnološki jaz u različitim oblastima i po različitim osnovama u evropskim društvima. Razmatranjima problematike socijalne inkluzije u Srbiji pristupljeno je, između ostalog, sa aspekata kontradikcija koje je autor uočavao u postojećim praksama. On tako analizira kontradikcije u vezi sa inkluzijom Roma i Romkinja i u politici zapošljavanja. Ovo poglavlje završava se predstavljanjem pozitivnih praksi solidarnosti i empatije, koje jesu lokalnog karaktera, ali uveravaju čitaoce da je moguće da se primenjuju i izvan toga“, rekla je prof. dr Natalija Perišić.
Doc. dr Ana Matan sa Fakulteta političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu najviše se zadržala na delovima knjige koji se odnose na pravednost, odnosno na teorije pravednosti i pravednost u društvu.
„Sve velike strategije Evropske unije sprovedene su i u nacionalne strategije. Ali njihovo sprovođenje na lokalnom nivou često se ispostavlja kao neodrživo, da ne odgovara tom podneblju ili da nije primenjivo na određene grupe ljudi. Zato je važno znati kako analizirati različite teorije pravednosti u različitim zemljama“, objasnila je doc. dr Ana Matan.
Knjiga je podeljena u pet poglavlja koja, zajedno sa uvodnim delom i epilogom, predstavljaju celinu razmatranja problematike socijalne inkluzije. Zajednički zaključak nakon predstavljanja knjige bio je da ovo monografsko naučno delo izučava inkluziju iz ugla koji je jedinstven u našoj naučnoj misli. Rukopis predstavlja temeljnu potragu za odgovorima na pitanja o tome kako se istraživanja društvenih nejednakosti mogu vratiti svojim etičkim temeljima i kako znanje može služiti jednakosti.
