Питања социјалне инклузије, праведности и изазова дигиталног доба била су у фокусу представљања књиге „Трагови праведности – од космополиса до алгоритма“ аутора др Горана Башића, објављене у издању Института друштвених наука, организованог на позив Центра за међународне и сигурносне студије Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу.
Промоција овог вредног издања окупила је бројне представнике академске заједнице и подстакло дискусију о савременим друштвеним неједнакостима и улози знања у њиховом превазилажењу.
О књизи су говорили доц. др Ана Матан са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу и проф. др Наталија Перишић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, док је модератор био проф. др Синиша Таталовић.
Проф. др Наталија Перишић истакла је да аутор у књизи указује на често навођену изјаву о томе да је економска криза у Европи разоткрила да се без солидарности социјална инклузија премешта са поља права на поље обавеза.
„У књизи су приказане широке могућности које је дигитална трансформација отворила за иновације, али и ризици од нових облика искључености, као и све већи технолошки јаз у различитим областима и по различитим основама у европским друштвима. Разматрањима проблематике социјалне инклузије у Србији приступљено је, између осталог, са аспеката контрадикција које је аутор уочавао у постојећим праксама. Он тако анализира контрадикције у вези са инклузијом Рома и Ромкиња и у политици запошљавања. Ово поглавље завршава се представљањем позитивних пракси солидарности и емпатије, које јесу локалног карактера, али уверавају читаоце да је могуће да се примењују и изван тога“, рекла је проф. др Наталија Перишић.
Доц. др Ана Матан са Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу највише се задржала на деловима књиге који се односе на праведност, односно на теорије праведности и праведност у друштву.
„Све велике стратегије Европске уније спроведене су и у националне стратегије. Али њихово спровођење на локалном нивоу често се испоставља као неодрживо, да не одговара том поднебљу или да није примењиво на одређене групе људи. Зато је важно знати како анализирати различите теорије праведности у различитим земљама“, објаснила је доц. др Ана Матан.
Књига је подељена у пет поглавља која, заједно са уводним делом и епилогом, представљају целину разматрања проблематике социјалне инклузије. Заједнички закључак након представљања књиге био је да ово монографско научно дело изучава инклузију из угла који је јединствен у нашој научној мисли. Рукопис представља темељну потрагу за одговорима на питања о томе како се истраживања друштвених неједнакости могу вратити својим етичким темељима и како знање може служити једнакости.
