Fenomenološki pojam razdomljenosti može biti od koristi u opisivanju i razumevanju određenih aspekata intersubjektivnih iskustava depresivnih osoba, ukazao je filozof Angelos Sofokleos u predavanju „Poremećaji u međuljudskim odnosima u depresiji”.
U predavanju putem Zuma, uz prisustvo publike u Velikoj sali Instituta, postdoktorski istraživač sa Univerziteta u Jorku (Ujedinjeno Kraljevstvo) pokušao je da istraži posledice ove iskustvene karakteristike (da se depresivne osobe ne osećaju „kao kod kuće” u svetu) na međuljudske odnose depresivnih pojedinaca. Sofokleos je demonstrirao kako se intersubjektivna dimenzija osećaja razdomljenosti karakteriše izveštajima pojedinaca koji tvrde da je iskustvo depresije neprenosivo i neshvatljivo za druge ljude. Ova poteškoća pripisuje se činjenici da je depresija u tolikoj meri suštinski različit način doživljavanja sveta da su pokušaji da se to iskustvo opiše običnim jezikom uzaludni.
Kao rezultat toga, depresivne osobe često koriste metaforički jezik kako bi opisale svoje iskustvo (kažu da se osećaju „kao da si u zatvoru”, „da se guše”, „da žive u mehuru”). Autor je predložio da ove metafore treba razumeti kroz širu metaforu „biti posmatrač u svetu“.
Fenomenološki pojam razdomljenosti koji se upotrebljava za rastumačenje iskustava pacijenata sa raznim pshiopatologijama, pokazuje se kao posebno koristan kada su u pitanju iskustva depresivnih pacijenata i njihov pokušaj opisivanja izmenjenih odnosa sa svetom i drugim subjektima, argumentovao je Sofokleos. Da bi potkrepio svoje teorijske tvrdnje, autor je naveo veliki broj zanimljivih primera iz autobiografija depresivnih pojedinaca.
Predavanje Angelosa Sofokleosa je drugo u 2024. u okviru seminara „Filozofija i psihijatrija“ u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.