Na Institutu društvenih nauka je 14. maja 2025. godine, od 10 do 18 časova, održan naučni skup povodom stogodišnjice rođenja akademika Ljubomira Tadića pod nazivom „Ljubomir Tadić i utemeljenje društvenih nauka u Srbiji i na Balkanu“ kome su prisustvovali ugledni naučnici, profesori i delatnici iz različitih oblasti društvenih nauka.
Skup je otvorio Neven Cvetićanin, predsednik Programskog odbora skupa koji je pozdravio prisutne i sa njima podelio nekoliko teza o značaju dela akademika Tadića, postavljajući ih kao radne hipoteze skupa koje će skup kroz diskusiju u više panela proveriti, kako bi na kraju imali kredibilne zaključke o delu Ljubomira Tadića. Potom se prisutnima obratio direktor Instituta društvenih nauka, Goran Bašić, koji je pozdravio prisutne i potom pročitao prigodni referat o značaju dela akademika Tadića.
Prva sesija skupa pod nazivom Ljubomir Tadić kao politikolog je počela obraćanjem prof. Bojana Vranića sa Fakulteta političkih nauka, koordinatora sesije, koji je istakao da po njegovom mišljenju akademik Tadić nije razarao ono postojeće već ga je nadograđivao, dajući potom reč prof. Draganu Simiću sa istog fakulteta, koji je u svom izlaganju istakao da je akademik Tadić imao renesansni pristup politikologiji koji joj je kod nas dotada falio, apostrofirajući u svom izgaganju glavne osobine ovog eruditskog, enciklopedijskog, pristupa političkim naukama. Potom se prisutnima obratio prof. Dušan Pavlović takođe sa FPN-a, koji je istakao da je Ljubomir Tadić svojim apostrofiranjem Hobsa kao ključnog mislioca za razumevanje politike napravio preokret u paradigmi u odnosu na dotadašnju marksističku paradigmu, ostajući ipak i marksista jer je ipak smatrao da je klasni sukob u osnovi svakog sukoba. Potom je reč uzeo prof. Zoran Stoiljković koji je govorio na temu odnosa legitimiteta i revolucije u delu akademika Tadića, ističući da Tadić verovatno ne bi voleo da ga ubrojimo u politikologe jer je ipak video političke nauke kao nedovršene.
Drugu sesiju skupa pod nazivom Ljubomir Tadić kao filozof je otvorio prof. Jovan Babić sa Filozofskog Fakulteta koji je bio moderator sesije osvrćući se na odnos Ljubomira Tadića i marksizma, dajući potom reč prof. Bogoljubu Šijakoviću sa Pravoslavno-bogoslovskog fakulteta koji je govorio o specifičnom izrazu „filozofija u vremenu“ akademika Tadića, zaključujući da se naša kultura mora osloniti na značajne ljude kao što je bio akademik Tadić. Potom se prisutnima obratio Neven Cvetićanin koji je sa prisutnima podelio svoj pogled na ličnost i delo akademika Tadića kao otelotvorenja aristotelovskog fronezisa, odnosno praktične razboritosti, potkrepljujući to konkretnim primerima iz njegovog života i dela. Na samom kraju ove sesije prisutnima se obratio prof. Stefan Mićić sa Filozofskog fakulteta koji je istakao da često nemamo u našoj sredini dobar odnos prema ljudima koji su nam prethodili, a da se divimo svemu stranom, te je govorio o generacijskoj recepciji dela akademika Tadića.
Treću sesiju skupa pod nazivom Ljubomir Tadić kao sociolog je otvorio Neven Cvetićanin, moderator sesije, dajući odmah reč prof. Mladenu Laziću sa Filozofskog fakulteta, koji je istakao da je sociologija istorije akademika Tadića bila socijalistička i da je on verovao da istorija putuje prema nekom konkretnom pozitivnom cilju u kojem će ideje slobode i pravde konačno prevladati, apostrofirajući teorijske rascepe usled kojih je stvarala praksis grupa kojoj je pripadao Ljubomir Tadić. Potom je reč uzeo prof. Vladimir Vuletić takođe sa Filozofskog fakulteta postavljajući dva važna pitanja o delu i stavovima Ljubomira Tadića – da li je došlo do konverzije u njegovoj ideološkoj poziciji – od socijalističkog internacionalizma do nacionalističkog liberalizma i pitanje šta bi Tadić danas rekao usled aktuelne društvene situacije u Srbiji. Nakon izlaganja Vuletića se otvorila plodna rasprava između svih prisutnih o pokrenutim pitanjima u kojoj je zaključeno da akademik Tadić nije bio ideološki konvertit, već čovek koji je svoje stavove nadograđivao s obzirom na realne društvene tokove i ono što je u datom momentu bila društvena dobrobit, o kojima bi i danas imao konstruktivne stavove i rešenja u pravcu šireg društvenog interesa.
Nakon pauze za ručak je počela četvrta sesija skupa pod nazivom Ljubomir Tadić kao teoretičar prava u okviru koje je uvodno izlaganje dao akademik Tibor Varadi, redovni član SANU, koji je govorio o kritičkom pristupu Ljubomira Tadića koji je on dosledno primenjivao, jer po njemu čuvena marksistička figura „kritike svega postojećeg“ treba da uključi i nas same, a ne samo protivnika. Potom je reč uzeo akademik Alpar Lošonc, redovni član SANU, koji je govorio o odnosu Ljubomira Tadića prema koncepciji prirodnog prava i posebno prema toj koncepciji u delu Ernsta Bloha. Naredni govornik na ovoj sesiji je bio prof. Jovica Trkulja koji je govorio o intervjuima i polemikama akademika Tadića, stavljajući ih u istorijski i društveni kontekst. Zaključna govornica na ovoj sesiji je bila prof. Jasminka Hasanbegović takođe sa Pravnog fakulteta, koja je govorila o knjigama sa problematikom teorije prava akademika Tadića, zaključujući da mu svi mi ostajemo dužnici s obzirom koliko je unapredio i razvio različite oblasti društvenih nauka.
Potom je počela peta i poslednja sesija skupa pod nazivom Ljubomir Tadić kao ličnost u okviru koje se prvi obratio doajen društvenih nauka i politike u Srbiji prof. Dragoljub Mićunović, dugogodišnji Tadićev prijatelj koji je kroz jednu anegdotu njegovog hrabrog samostalnog istupanja za vreme komunizma kada su takvi samostalni istupi bili opasni, opisao da se zapravo radilo o jednoj herojskoj prirodi koja nije podnosila kukavičluk. Potom je reč uzeo Jagoš Đuretić, direktor izdavačke kuće „Albatros Plus“, takođe dugogodišnji prijatelj Ljubomira Tadića, koji je istakao da je on živeo svoju filozofiju i da je bio dosledan, te da nije bio jedan od onih koji jedno pričaju a drugo rade, već je živeo svoja ubeđenja dosledno i uspravno. Potom se prisutnima obratio Boris Tadić, sin Ljubomira Tadića i bivši predsednik Srbije, koji je govorio o teškim okolnostima u kojima je odrastao i živeo Ljubomir Tadić ističući da je bio hrabar čovek koji je bio spreman da rizikuje svoj život za svoja ubeđenja koja su bila pretežno slobodarska i socijaldemokratska. Na samom kraju ove sesije i skupa prisutnima se obratio Neven Cvetićanin sintetišući sve teorijske zaključke o delu i lične impresije o liku akademika Tadića, zahvaljujući se prisutnima na prisustvu tokom čitavog dana i zatvarajući skup.