Povodom Međunarodnog dana starijih osoba održana je konferencija „Moja budućnost – čija je briga? Inkluzivno društvo za sve (III deo)”. Konferencija je bila posvećena unapređenju položaja, dobrobiti i zaštite starijih osoba, kao i budućnosti politika u oblasti starenja. Na prvom panelu pod nazivom „Od demografskih trendova do delovanja javnih politika: Unapređenje dobrobiti i zaštite starijih osoba u Srbiji“ govorio je i naš kolega Vladimir Nikitović, naučni savetnik i član Upravnog odbora Instituta.
Jedno od pitanja koje je kolega Nikitović obrazlagao bilo je i kako njegove analize menjaju razumevanje starenja stanovništva Srbije i njegovih društvenih i ekonomskih posledica?
„Posledice starenja stanovništva možemo bolje razumeti kada, uz broj godina, posmatramo i očekivano trajanje života, obrazovanje i učešće ljudi u radnoj snazi. Tako dobijamo jasniju sliku izazova, ali i prostora za delovanje. Najpre, razmere demografskih promena u Srbiji jesu velike. Između popisa 2011. i 2022. godine broj stanovnika uzrasta od 15 do 64 godine smanjen je za gotovo 688 hiljada, dok je broj osoba sa 65 i više godina povećan za oko 218 hiljada. Posebno brzo raste broj najstarijih: stanovnika starijih od 85 godina bilo je čak 44 odsto više nego na prethodnom popisu. To znači i veće potrebe za negom, zdravstvenom zaštitom i svakodnevnom podrškom. Istovremeno, ove promene nisu ravnomerno raspoređene. Najizraženije su u delovima južne i istočne Srbije i u brojnim ruralnim sredinama, gde se starenje prepliće sa iseljavanjem i smanjivanjem stanovništva. Upravo tamo podrška često treba da stigne do ljudi koji su prostorno udaljeni i od usluga i od članova porodice. Međutim, kada pokušavamo da procenimo buduće posledice tih promena, važno je kako merimo starost. Uobičajeno sve osobe sa 65 i više godina svrstavamo u starije stanovništvo. Ta granica je korisna za statistička poređenja, ali ne govori dovoljno o razlikama između generacija. Osoba koja danas ima 65 godina i osoba istog uzrasta pre nekoliko decenija mogu imati različit očekivani broj preostalih godina života, obrazovanje i mogućnosti za aktivan život. Zato smo u analizi primenili i prospektivni pristup. On starost sagledava i prema očekivanim preostalim godinama života. Ako se životni vek produžava, pomera se i tako definisana granica starosti. Naše projekcije pokazuju da bi, uz pretpostavljeno produženje životnog veka, odnos između broja starijih i stanovništva ispod tog pomerajućeg praga mogao da se stabilizuje nakon 2030. godine. Istovremeno, pokazatelji zasnovani na fiksnoj granici od 65 godina nastavljaju da rastu. To je važna razlika. Ona pokazuje koliko procena budućih izazova zavisi od pretpostavki i načina merenja. Drugi važan nalaz odnosi se na obrazovanje i radnu aktivnost. Generacije koje ulaze u starije životno doba obrazovanije su od prethodnih. Time se otvaraju mogućnosti za duže profesionalno angažovanje, učenje i različite oblike društvenog doprinosa. Za ekonomske posledice starenja posebno je važan odnos između ljudi koji učestvuju u radnoj snazi i onih koji su ekonomski neaktivni. Naše projekcije pokazuju da bi postepeno približavanje sadašnjim stopama aktivnosti u Evropskoj uniji moglo znatno da ublaži očekivani pritisak na radnu snagu u Srbiji. Prostor postoji među ženama, mladima i starijim radnicima. Da bi se taj potencijal ostvario, potrebni su dostupnija briga o deci i zavisnim članovima porodice, bolje zdravlje, mogućnosti za usavršavanje i radni uslovi prilagođeni sposobnostima ljudi. Duže radno angažovanje ima smisla uz očuvanje zdravlja, prava i mogućnosti izbora“, objasnio je, između ostalog, Nikitović.
Tom prilikom, on je još dodao i to da demografska budućnost postavlja okvir, a javne politike u velikoj meri određuju kako ćemo u tom okviru živeti. Ulaganjem u zdravlje, obrazovanje i ravnopravnije mogućnosti tokom celog života možemo i da ublažimo ekonomske posledice starenja i da unapredimo dobrobit ljudi u starijem dobu.
