Razmatranje autističnih iskustava može pomoći u oblikovanju samih fenomenoloških okvira (npr. razumevanje uloge materijalnosti u analizama intersubjektivnosti), naglasila je Sofi Boldsen u predavanju „Autistična intersubjektivnost: kritičke lekcije za buduća fenomenološka istraživanja”.
Na predavanju održanom 12. decembra u Velikoj sali Instituta društvenih nauka (putem Zuma i pred publikom uživo), postdoktorski istraživač filozofije sa Univerziteta Juvaskila, Finska, Sofi Boldsen, pokazala je da su poteškoće u socijalnoj interakciji trajna karakteristika shvatanja autizma od pete decenije 20. veka do danas. Međutim, nedavni izazov ovoj perspektivi dolazi od zagovornika „teze o dvostrukoj empatiji“ (DET) i pokreta neurodivergencije. Prema DET-u, problemi u društvenom razumevanju između autističnih i neautističnih pojedinaca proizilaze iz nepodudarnosti u načinu na koji te osobe doživljavaju svet i kreću se u društvenim prostorima, tako da se poteškoće u interakciji ne pripisuju isključivo postojanju oštećenja kod autistične osobe.
U svojoj prezentaciji ona je razmotrila dva važna momenta. Prvo, DET naglašava važnost fenomenološkog istraživanja koje se bavi stvarnim, subjektivnim i intersubjektivnim iskustvima autističnih pojedinaca u njihovom punom bogatstvu i nijansama. Drugo, fenomenološki okviri i pojmovi koji se koriste za analizu autističnih perspektiva moraju biti otvoreni za kritičku refleksiju, reviziju i proširenje kada se suoče sa iskustvima koja odstupaju od klasičnih fenomenoloških opisa subjektivnosti i njenih suštinskih struktura.
Prihvatanje tih pouka u fenomenološkom istraživanju omogućava da se dođe do sveobuhvatnijih i tačnijih prikaza autističnog iskustva. Da bi ilustrovala ove metodološke principe i pružila konkretne primere za diskusiju, ona je predstavila kvalitativne podatke iz doktorskog istraživačkog projekta fokusiranog na društvenu povezanost među autističnom omladinom.
Predavanje Sofi Boldsen je četrnaesto u nizu seminara na temu „Filozofija i psihijatrija“ u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.