Шта се дешава када радни дан више нема јасну границу? Када пословни мејлови, позиви и поруке стижу и након завршетка радног времена, а од запосленог се очекује да буде доступан и увече, током викенда или годишњег одмора? Управо питањима која се налазе на граници између дигитализације, радних права и менталног здравља бави се др Сања Златановић, виша научна сарадница Института друштвених наука и ауторка нове књиге у издању ИДН-а – Радна права и ментално здравље у ери дигитализације: изазови, могућности и перспективе безбедности и заштите на раду.
У разговору за сајт Института друштвених наука, др Златановић говори о томе како нове технологије мењају организацију рада, какве последице то може имати по безбедност и здравље запослених и како се у условима сталне повезаности може очувати граница између професионалног и приватног живота.
Књига у средиште пажње поставља заштиту здравља запослених у условима у којима технологија све више прожима радни процес. Посебно се разматрају ментално здравље, психосоцијални ризици и одговорност послодаваца за њихово препознавање и превенцију.
Када се говори о радним правима, пажња се традиционално усмерава на радно време, зараду, услове рада и право на одмор. Међутим, све је значајније питање како организација рада утиче на ментално здравље запослених. Према тумачењу др Златановић, право на ментално здравље на раду не треба посматрати као потпуно ново и издвојено право, већ као део ширег права на безбедност и здравље на раду. Такав приступ у складу је и са савременим међународним стандардима, укључујући документ Светске здравствене организације и Међународне организације рада „Mental health at work“ из 2022. године.
„Данас се све више говори о интегралном концепту заштите здравља, који обухвата и ментално здравље и превенцију психосоцијалних ризика“, наглашава др Златановић.
Психосоцијални ризици могу бити повезани са прекомерним обимом посла, интензитетом и темпом рада, недостатком аутономије, нејасно дефинисаним улогама, лошом комуникацијом и недостатком подршке, али и са насиљем и узнемиравањем на раду или нарушавањем равнотеже између пословног и приватног живота.
„Психосоцијални ризици нису само индивидуални проблем запосленог. Они могу произлазити из начина на који је рад организован и управљан.“
Зато начин организације рада који ствара ризик по безбедност и здравље запослених постаје и питање радноправне заштите.
„Ако начин организације рада ствара ризик по безбедност и здравље запослених, онда то постаје и питање радноправне заштите“, напомиње такође др Сања Златановић.
Дигитализација је истовремено донела флексибилнију организацију рада, бржу комуникацију и могућност рада на даљину, али је учинила и да пословна комуникација буде доступна практично у сваком тренутку. Мејлови, телефонски позиви и поруке могу стизати након завршетка радног времена, током викенда или годишњег одмора.
Сам технолошки потенцијал за сталну доступност није нужно проблем. Он настаје онда када могућност комуникације прерасте у очекивање да запослени буде доступан без обзира на то да ли је радно време завршено. Тако се граница између пословног и приватног живота помера, што може довести до продужења радног времена, нарушавања одмора и повећаног оптерећења.
„Дигитализација сама по себи није ни добра ни лоша за ментално здравље. Кључно је како организујемо рад у дигиталном окружењу и како обезбеђујемо заштиту приватног живота запослених након радног времена“, истиче др Златановић.
У том контексту посебно се издваја право на дигиталну недоступност. Његови корени могу се пронаћи у традиционалним принципима радног права, пре свега у ограничењу радног времена и праву на одмор и разоноду. Дигитализација је, међутим, учинила границу између радног и слободног времена знатно пропуснијом.
Због тога се поставља питање да ли право на дигиталну недоступност треба посматрати као ново, посебно право или као механизам за остваривање већ постојећих права у условима дигиталног рада. Из перспективе радног права, др Златановић га пре свега види као начин да се право на ограничено радно време и одмор ефикасније оствари у условима савремених технологија.
„Ако запослени има право на ограничено радно време и право на одмор и разоноду, онда већ постоји правна граница између времена које је намењено раду и времена које није намењено раду.“
Сврха овакве заштите није само да се запосленом омогући да не одговара на поруке након радног времена, већ и да се очува његово здравље.
„Његов циљ је, између осталог, заштита безбедности и здравља запосленог, укључујући заштиту од психосоцијалних ризика“, подвлачи др Сања Златановић.
Одговорност послодавца за безбедност и здравље на раду, стога, не може се свести само на спречавање физичких повреда. Савремени приступ подразумева и препознавање услова који могу негативно утицати на ментално здравље – наглашава др Сања Златановић – од обима и темпа рада и радног времена, до начина комуникације, степена аутономије и односа међу запосленима.
„Ментално здравље не може бити посматрано само као индивидуална одговорност запосленог. Када ризик произлази из начина на који је рад организован, постоји и одговорност послодавца да такав ризик препозна и предузме одговарајуће превентивне мере.“
Посебно осетљиво питање у дигиталном радном окружењу јесте граница између професионалне одговорности и сталне доступности. Запослени може бити одговоран за своје пословне задатке, али то не значи да мора бити доступан у сваком тренутку. Кључно је да ли је доступност ствар његовог избора или организационо очекивање послодавца.
Уколико се од запосленог очекује да одговара на поруке и позиве увече, током викенда или годишњег одмора, онда више није реч само о индивидуалном избору, већ о начину организације рада.
„Граница је, по мом мишљењу, управо у томе да ли је доступност избор запосленог или организационо очекивање послодавца“, каже др Златановић.
Управо у тој граници сусрећу се питања радног права, организације рада, дигитализације и менталног здравља. Технологија је променила начин на који радимо, такође оцењује др Златановић, али није укинула потребу за јасном границом између времена посвећеног раду и времена намењеног одмору.
„Мислим да је један од највећих изазова дигиталног доба управо поновно успостављање јасне границе између времена за рад и времена у којем запослени има право да не ради. То није само питање продуктивности, већ и достојанства, здравља и квалитета живота запослених.“
Књига др Сање Златановић Радна права и ментално здравље у ери дигитализације: изазови, могућности и перспективе безбедности и заштите на раду посебно је значајна јер отвара важна питања о томе како у условима све интензивније употребе технологије очувати права запослених, препознати психосоцијалне ризике и прилагодити организацију рада и механизме заштите изазовима дигиталног доба.