U Beogradu je 2. oktobra 2020. godine preminula Ljiljana Baćević, dugogodišnja upravnica Centra za politikološka istraživanja i javno mnenje Instituta društvenih nauka.
Rođena 1940. u Sarajevu, svoje akademsko obrazovanje je započela u oblasti psihologije, ali su njena vokacija bili društveni fenomeni koji su zahtevali multidisciplinirani pristup. Tako je nakon studija psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1963.), izabrala magistarske studije iz oblasti komunikologije u Ljubljani (Fakultut za sociologiju, političke nauke i novinarstvo, 1969.), da bi doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1986.).
Njenu naučnu karijeru je nedvosmisleno odredio Centar za politikološka istraživanja i javno mnenje (CPIJM) Instituta društvenih nauka u kojem je provela svoj celokupni radni vek. Prikladnije je reći: ona je odredila njega. Kao pripravnica je 1963/64. godine učestvovala u formiranju ove prve institucije te vrste ne samo u Jugoslaviji, već i u tadašnjem socijalističkom svetu. U njemu je bila angažovana u svim njegovim programima rada, koji su u početku bili usmereni ka pionirskom radu pokretanja naučnog istraživanja javnog mnenja o ekonomskim, političkim i socijalnim pitanjima i razvoju odgovarajuće metodologije. Kasnije su se oni širili na istraživanja društvenih elita, etničkih odnosa, omladine, vrednosti, medija, političkog i izbornog ponašanja građana, teorijsko-metodološka istraživanja i izdavačku delatnost.
Postavši upravnica Centra 1989. godine, Ljiljana Baćević je svojim rukovođenjem značajno unapredila njegova empirijska istraživanja, proširila međunarodnu saradnju, povećala vidljivost Centra i njegovih istraživača u domaćoj i stranoj akademskoj i široj javnosti i doprinela razvijanju javno-mnenjske kulture u Srbiji. U novim okolnostima višepartijskog političkog sistema, Centar je postao referentna tačka za pred- i postizborne analize i za istraživanja političkih opredeljenja građana. Njena je zasluga i u stvaranju prve elektronske baze podataka empirijskih istraživanja u društvenim naukama.
Učestvovala je u više od stotinu, a rukovodila sa nekoliko desetina naučnih projekata koji su se bavili istraživanjima javnog mnenja, medija, kulture, međunacionalnih odnosa, religija, elite i političke kulture. Poslednji u nizu je bio međunarodni projekat ispitivanja percepcije demokratije među građanima Srbije, kada je u sedamdesetoj godini iskazala istu predanost radu, analitičku oštroumnost, preciznost i stilsko majstorstvo kao i u decenijama pre toga.
U Centru je Ljiljana uvek bila svoja na svome. Svakodnevno je dolazila u kancelariju, koju je nazivala svojom „dnevnom sobom”, i u kojoj je sa podjednakom pažnjom negovala mnogobrojne biljke i radila na uvođenju najnovije kompjuterske tehnologije za obradu podataka. Kada je sa svojih 65. godina, i nakon više od četrdeset godina provedenih u Institutu društevnih nauka, trebalo kao viša naučna saradnica da napusti tu svoju dnevnu sobu i ode u penziju, Ljiljana Baćević je imenovana za ambasadorku Srbije u Grčkoj, tako da je svoju karijeru završila radeći dodatne četiri godine u Atini.
Kao naučnica Ljiljana je bila vitez svoga poziva. Ali nije samo profesija ispunjavala njen život. Bila je i neumorni čitalac i veliki poznavalac strane i domaće književnosti. Bila je ljubitelj antičke istorije, posebno grčke i egipatske. Obožavala je i redovno posećivala pozorišta. Putovala je na likovne izložbe u svetske prestonice, ponekad samo na jedan dan. Volela je – verovatno najviše od svega – svoju ćerku, Janu Baćević.
Za sobom je ostavila mnogobrojne naučne publikacije: monografije, članke, zbornike, emprijske analize, a bila je i dobitnica godišnje nagrade za naučno delo iz oblasti masovnog komuniciranja 1973. i 1987. godine. No, onaj ko je Ljiljanu Baćević poznavao, zna da ona svemu tome ne bi pridavala veliki značaj. Baš kao što ni svojoj smrti nije pridavala značaj, niti je smatrala da je njen odlazak, za koji je u poslednjim mesecima znala da je izvestan, vredan čak ni usputne opaske. Otišla je mirno i odlučno, nenametljivo i dostojanstveno i pre svega sa stilom – isto onako kako je uvek živela i javno istupala.
