Članak Milice Ljevaje objavljen na veb-portalu „Nedeljnika“ 11. aprila 2025.
Najveći broj ljudi koji podržavaju proteste, čak 60,3 odsto njih, smatra da je najbolje rešenje za izlazak iz krize formiranje ekspertske vlade u koju bi bili uključeni predstavnici univerziteta, fakulteta i naučnih instituta, pokazuje najobimnije istraživanje javnog mnenja do sada o studentskim i građanskim protestima u Srbiji.
Istraživanje koje je sproveo Institut društvenih nauka (IDN), a u koji Nedeljnik imao uvid, sprovedeno je od 14. do 24. marta. Ukupno je ispitano 11.110 punoletnih građana Srbije.
Prema podacima dobijenim ovim ispitivanjem, čak 84% pristalica protesta podržalo bi generalni štrajk koji do ispunjenja studentskih zahteva.
Ono što je zanimljiv podatak u ovom istraživanju jeste to da ukupno 70,5% ispitanika, kako onih koji podržavaju, tako i onih koji ne podržavaju, ne vidi nijednu postojeću političku partiju – niti partiju vlasti, niti partiju opozicije, kao onu koja može da sprovede njihove ideje o poželjnom društvenom i političkom razvoju Srbije.
Nepoverenje u institucije ključni razlog protesta
Istraživanje IDN obuhvatilo je i pitanje koji su razlozi za protest, a tu se drastično razlikuju odgovori pristalica demonstracija i onih koji ih ne podržavaju.
Ispitanici koji podržavaju proteste smatraju da su ključni razlozi za pokretanje demonstracija– nepoverenje u institucije (92,3%), pravda (92%), nezadovoljstvo (90,5%), borba protiv korupcije (90,3%) i nasilje nad učesnicima protesta (73,4%).
Manje od 22% proteste vidi kao političke, dok uticaj stranih i domaćih aktera gotovo niko ne prepoznaje.
Ko ne podržava proteste misli da „strani faktori hoće da destabilišu Srbiju“
Ispitanici koji ne podržavaju proteste smatraju da su ključni razlozi za izražavanje nezadovljstva – delovanje stranih faktora sa ciljem destabilizacije Srbije (90,9%).
Na drugom mestu razloga, oni vide „politički motivisan pokušaj smene vlasti (90,8%) i „delovanje domaćih aktera sa ciljem destabilizacije Srbije“ (88,4%) .
Šta je najveći problem u Srbiji
Ispitanici su rangirali tri opcije za koje smatraju da predstavljaju najveći problem u Srbiji.
Ispitanici koji podržavaju proteste u uzorku navode korupciju (86,5%), nepoverenje u institucije (80,3%) i kriminal (75%).
Projekat iskopavanja litijuma kao problem percipira njih 55,4%, stanje u obrazovnom sistemu 47,4%, pitanje KiM 26,3%.
Nezaposlenost navodi tek 7% ispitanika.
Ispitanici koji ne podržavaju proteste u našem uzorku kao najveće probleme navode proteste (79,9%), stanje u obrazovnom sistemu (73,1%) i korupciju (69,7%).
Visok procenat ispitanika pitanje KiM vidi kao problem (64,8%), nepoverenje u institucije (56,3%), kriminal (45,6%), a projekat Iskopavanja litijuma ukupno 20,9% ispitanika.
Sličnost sa ispitanicima koji podržavaju proteste je nizak stepen percepcije nezaposlenosti kao problema – 7,4%.
Faktori za proteste
Rezultati istraživanja pokazuju da zadovoljstvo životom, ekonomijom, poštovanjem građanskih prava i sloboda, radom vlasti i osećaj bezbednosti jesu faktori koji utiču na podršku studentskim i građanskim protestima.
Ispitanici koji su iskazali manji stepen zadovoljstva u navedenim oblastima su oni koji ujedno više podržavaju proteste.
Zainteresovanost za politiku nije se pokazala kao presudan faktor koji utiče na podršku protestima.
Ispitanici koji podržavaju proteste, u najvećoj meri podršku iskazuju kroz fizičko prisustvo na protestima (77,8%), deljenje informacija na društvenim mrežama (73,8%) i potpisivanje peticija/pisma podrške(74%).
Manje zastupljene aktivnosti su blokada fakulteta (27,5%), štrajk (43,9%) i simbolične protestne šetnje/vožnje biciklom (22,3%).
Većina podržava proteste aktivnim prisustvom i digitalnim angažmanom, dok su direktne obustave rada i blokade manje prihvaćene.
