Чланак Милице Љеваје објављен на веб-порталу „Недељника“ 11. априла 2025.
Највећи број људи који подржавају протесте, чак 60,3 одсто њих, сматра да је најбоље решење за излазак из кризе формирање експертске владе у коју би били укључени представници универзитета, факултета и научних института, показује најобимније истраживање јавног мнења до сада о студентским и грађанским протестима у Србији.
Истраживање које је спровео Институт друштвених наука (ИДН), а у који Недељник имао увид, спроведено је од 14. до 24. марта. Укупно је испитано 11.110 пунолетних грађана Србије.
Према подацима добијеним овим испитивањем, чак 84% присталица протеста подржало би генерални штрајк који до испуњења студентских захтева.
Оно што је занимљив податак у овом истраживању јесте то да укупно 70,5% испитаника, како оних који подржавају, тако и оних који не подржавају, не види ниједну постојећу политичку партију – нити партију власти, нити партију опозиције, као ону која може да спроведе њихове идеје о пожељном друштвеном и политичком развоју Србије.
Неповерење у институције кључни разлог протеста
Истраживање ИДН обухватило је и питање који су разлози за протест, а ту се драстично разликују одговори присталица демонстрација и оних који их не подржавају.
Испитаници који подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за покретање демонстрација– неповерење у институције (92,3%), правда (92%), незадовољство (90,5%), борба против корупције (90,3%) и насиље над учесницима протеста (73,4%).
Мање од 22% протесте види као политичке, док утицај страних и домаћих актера готово нико не препознаје.
Ко не подржава протесте мисли да „страни фактори хоће да дестабилишу Србију“
Испитаници који не подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за изражавање незадовљства – деловање страних фактора са циљем дестабилизације Србије (90,9%).
На другом месту разлога, они виде „политички мотивисан покушај смене власти (90,8%) и „деловање домаћих актера са циљем дестабилизације Србије“ (88,4%) .
Шта је највећи проблем у Србији
Испитаници су рангирали три опције за које сматрају да представљају највећи проблем у Србији.
Испитаници који подржавају протесте у узорку наводе корупцију (86,5%), неповерење у институције (80,3%) и криминал (75%).
Пројекат ископавања литијума као проблем перципира њих 55,4%, стање у образовном систему 47,4%, питање КиМ 26,3%.
Незапосленост наводи тек 7% испитаника.
Испитаници који не подржавају протесте у нашем узорку као највеће проблеме наводе протесте (79,9%), стање у образовном систему (73,1%) и корупцију (69,7%).
Висок проценат испитаника питање КиМ види као проблем (64,8%), неповерење у институције (56,3%), криминал (45,6%), а пројекат Ископавања литијума укупно 20,9% испитаника.
Сличност са испитаницима који подржавају протесте је низак степен перцепције незапослености као проблема – 7,4%.
Фактори за протесте
Резултати истраживања показују да задовољство животом, економијом, поштовањем грађанских права и слобода, радом власти и осећај безбедности јесу фактори који утичу на подршку студентским и грађанским протестима.
Испитаници који су исказали мањи степен задовољства у наведеним областима су они који уједно више подржавају протесте.
Заинтересованост за политику није се показала као пресудан фактор који утиче на подршку протестима.
Испитаници који подржавају протесте, у највећој мери подршку исказују кроз физичко присуство на протестима (77,8%), дељење информација на друштвеним мрежама (73,8%) и потписивање петиција/писма подршке(74%).
Мање заступљене активности су блокада факултета (27,5%), штрајк (43,9%) и симболичне протестне шетње/вожње бициклом (22,3%).
Већина подржава протесте активним присуством и дигиталним ангажманом, док су директне обуставе рада и блокаде мање прихваћене.
