Tekst Gorana Bašića u NIN-u, 9. april 2025.
Romi su evropska, transnacionalna manjina, čiji su identitet i istorija, ali i savremeni položaj, koji obeležavaju višegeneracijsko siromaštvo i diskriminacija, među ključnim izazovima evropske percepcije kulturne raznolikosti i socijalne inkluzije.
Međutim, prema izveštaju Agencije za fundamentalna prava o položaju Roma, u deset članica EU, 80 % Roma živi u riziku od siromaštva, 52 % ih živi u lošim stambenim uslovima, a 29 % dece u romskim porodicama barem jednom mesečno na spavanje odlazi gladno, 44 % učenika romske nacionalnosti pohađa osnovnu školu, a 43 % njihovih roditelja ima stalan posao. Osećaj diskriminacije u svakodnevnim situacijama ima 25 % ispitanika romske nacionalnosti.
U takvim, ne baš ohrabrujućim uslovima za svakodnevni život, Romi 2025. godine obeležavaju Međunarodni praznik Roma, 8. april, kojim podsećaju na Prvi kongres Roma 1971. godine, na kojem je izabrano sadašnje ime naroda, usvojene himna i zastava i postavljen politički cilj priznanja statusa neteritorijalnog naroda. Tih godina, Romi iz Srbije, tadašnje jugoslovenske republike, bili su aktivni i upečatljivi u evropskom nacionalnom pokretu. Slobodan Berberski, Rajko Đurić, Sait Balić i drugi, na dnevni red postavili su pitanje političkog priznanja etno-kulturnog i nacionalnog identiteta Roma. Decenijama kasnije, romskom pokretu iz sedamdesetih godina dvadesetog veka osporavaju političku dimenziju i ističu njegov kulturološki i emancipatorski značaj.
S druge strane, podaci ukazuju na to da je suštinska emancipacija izostala i da je njena zamena nedorečenim evropskim programima integracije i socijalne inkluzije pre izgradnja preskupog Potemkinovog sela, nego dobro osmišljen plan političkih, socijalnih i ekonomskih akcija za suzbijanje siromaštva i eliminisanje diskriminacije.
Osporavanje političkog karaktera romskog pokreta iz ranih sedamdesetih je, pretpostavljam, opravdanje za neostvarene političke ciljeve koji su tada bili proklamovani. Umesto priznanja statusa neteritorijalnog naroda, Romima je ponuđen neoliberalni koncept etno-kulturne manjinske zajednice, koji su njihovi lideri prihvatili, organizujući se u nacionalne organizacije čija je uloga bila da se staraju o jeziku, kulturi, očuvanju tradicije. Ako bih želeo da budem sitničav, a želim u ovom slučaju, u odnosu na koncept zaštite manjina u Austrougarskoj, nije postignut ključni napredak u savremenom evropskom političkom kontekstu. Romi u savremenom političkom životu Evrope su izuzetak, a ne politička snaga. Savremeni evropski romski pokret je koncentrisan na elitnu kulturu, što ima smisla, jer na socijalnu površinu izvlači univerzalne i autohtone vrednosti zasnovane na kulturi i tradiciji Roma, doprinosi vidljivosti kulture Roma kao evropske vrednosti, ali takav pokret nema političku snagu i ne odgovara na pomenute esencijalne probleme Roma: eliminisanje strukturnog siromaštva i diskriminacije.
U Srbiji nema podataka o tome kako žive Romi. Sa mnom se u ovome neće saglasiti mnogi. Prvi to mišljenje neće prihvatiti predstavnici javne uprave, koji smatraju da je svaki administrativni podatak dobar i tačan podatak. Međutim, nije. Konkretna istraživanja su dokazala da je većina prikupljanih podataka o integraciji Roma netačna. O tome su nadležna tela obaveštavana, ali nisu reagovala. Godinama. Malobrojni tačni podaci koji se prikupljaju kroz sistemske baze o zapošljavanju, obrazovanju, merama socijalne zaštite, nisu dovoljni za jasnu, dobro osmišljenu strategiju eliminisanja strukturnog siromaštva i diskriminacije Roma u Srbiji. Neće se saglasiti ni pojedini aktivisti i funkcioneri romskih političkih stranaka, koji javno izjavljuju da postoje „kakvi-takvi“ podaci, te da oni i nisu preko potrebni. To je zabluda, jer u javnom sistemu Srbije postoji dovoljno i sredstava i ljudskih i stručnih resursa da se efikasno odgovori na izazove sa kojima se Romi suočavaju, ali ne postoje ni efikasan sistem upravljanja procesima socijalne inkluzije Roma, niti podaci na osnovu kojih bi se politike planirale, pratile i usmeravale. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je o tome više puta obaveštavano, ali istrajno odbija da se uključi u svoje nadležnosti.
