(Делимични) неуспех способности који се среће у случају зависности најбоље се може разумети не приписивањем интринсичним својствима делатника већ начину на који делатник ступа у интеракцију с одређеним условима околине, основна је теза Федерика Бурдмана у предавању „Екстерналистички приступ зависности“.
Полазна тачка аутора је обиље доказа о значајном утицају друштвених и ситуационих фактора и фактора животне средине на степен до којег људи са зависношћу могу да контролишу своју употребу дрога. У предавању биће размотрене неки кључни емпиријски налази: утицај социоекономског лишавања (депривације), ситуациони стрес и доступност (или недостатак) алтернатива за награђивање, као и кључна терапеутска улога друштвено-еколошких интервенција.
Основни циљ екстерналистичког приступа је да покаже да социо-еколошки фактори играју тако истакнуту улогу у одређивању клиничких исхода да би се могли прикладно оценити као конститутивни за сам феномен. Међутим, уместо да артикулације гледишта у смислу проблематичне узрочне/конститутивне разлике, аутор предлаже да се питање преформулише на следећи начин: да ли постоји релевантно близак могући свет у коме, с обзиром на другачији скуп спољашњих услова, неко коме је исправно дијагностификована зависност више не пати од смањене контроле?
Предлаже да позитиван одговор даје довољно снаге идеји да је екстернализам исправан приступ зависности.
Федерико Бурдман је доцент на Одсеку за филозофију на Филозофском факултету Универзитета Алберто Хуртадо у Сантјагу, Чиле. Специјализован је за филозофију духа, филозофију делања и филозофију психијатрије. Његово тренутно истраживање се фокусира на зависност и друге облике деловања у неидеалним условима.
