Predavanje Aleksandre Bijeljac „Države u razvoju i tržište ugljenika: uočene poteškoće u primeni i moguće rešenje“ bilo je posvećeno poteškoćama koje se javljaju pri unutrašnjem razvijanju tržišta ugljenika prvenstveno kod država u razvoju.
Bijeljac je na početku ukazala na dva skupa problema koja su klasifikovana na osnovu stepena razvoja država. Prvi skup, opšti problemi u primeni, javlja se isključivo u državama u razvoju i svodi se na klimatsku (ne)jednakost i njenu glavnu posledicu, nedovoljnost resursa. Drugi skup, posebni problemi u primeni, mogu se javiti kako u razvijenim tako i u državama u razvoju i ubraja prikupljanje tačnih podataka o emisijama, podsticanje tehnoloških inovacija, različita razumevanja pravnih instituta među pravnim sistemima i oticanje zagađenja u neregulisane države.
Tokom predavalja ukazano je da važeći međunarodni sporazumi ne odgovaraju potrebnoj hitnosti delovanja. Zarad efikasnog rešavanja uočenih problema Bijeljac predlaže korišćenje već postojećeg foruma za podršku državama u razvoju. Kao primer dobre prakse, istaknut je delokrug agencije Ujedinjenih nacija koja podržava države u pitanjima razvoja, uključujući primenu Sporazuma iz Pariza.
Značaj ovakvog pristupa pokazuje se u obezbeđivanju „slobode izbora“ država u razvoju pri donošenju odluka, kao i u mogućnosti predmetne agencije da služi kao formalna institucija za sprovođenje vrednosti klimatske jednakosti.
Tokom diskusije ukazano je da Republika Srbija nije pristupila predloženom programu, već da je predviđeno uvođenje posebnog poreza za zagađivače. Učesnici su se složili da su najveći zagađivači životne sredine, zapravo najrazvijenije zemlje, koje emituju ¾ globalne emisije štenih gasova, te da bi bilo pravedno da one snose i najveću odgovornost za smanjenje emisije štetnih gasova.
Predavanje je deo ciklusa predavanja novopridošlih koleginica i kolega u IDN.
