Југославија је кроз антифашистичку борбу и социјалистичку револуцију постала важан геополитички субјект и понудила за сада једину алтернативу историјски доминантном национализму на овим просторима; то је теза историчара Миливоја Бешлина у предавању „Југославија као еманципација – идентитетске карактеристике као темељ државног и друштвеног ексцепционализма“.
Бешлин је најпре приказао послератни успон социјалистичке Југославије, који је имао снажан еманципаторски карактер у многим друштвеним и политичким сеферама, обухватајући све народе и њихове идентитете. Градећи државу на темељима антифашизма, антиимперијализма, антистаљинизма, федерализма, несврстаности и самоуправљања, Комунистичка партија Југославије постала је носилац промена и идеја које су обележиле један од најдужих периода мира и просперитета међу јужнословенским народима у модерно доба.
У другом делу предавања Бешлин је истакао проблеме са којима се држава суочавала, и којих су њене политичке елите била свесне. Честе уставне и привредне реформе сведочиле су о константном трагању за регулаторном формулом усавршавања специфичне социјалистичке заједнице, а све учесталији протести обојени националистичким темама указивали су на крхкост наднационалне југословенске идеје.
Коначно, Бешлин се осврнуо и на стагнацију социјалистичке Југославије, њене узроке као и унутрашње и спољне изазове у (неуспешном) превазилажењу кризе. Социјалистичка Југославија, како је истакао на крају, упркос свим својим слабостима, остаје значајна идеја која је понудила суштинску алтернативу укорењеном национализму и политичком конверватизму на просторима Југоисточне Европе.
Предавање је део циклуса „Југославија“ који се организује заједно с Академском мрежом за сарадњу у Југоисточној Европи. Модератор предавања је Горан Башић (ИДН).
