Kada je reč o masovnoj proizvodnji estetski oblikovanih upotrebnih predmeta i koncepta demkratskog dizajna, Jugoslavija je ne samo pratila dominantne svetske trendove tog vremena nego imala i značajne umetničke pokrete i stvaraoce koji su toj ideji dali i jugoslovenski pečat, istakla je Ildiko Erdei.
U predavanju „Dobar dizajn za bolje društvo: Estetizacija svakodnevnog života u socijalističkoj Jugoslaviji“ Erdei je najpre ukazala na promenu uloge i funkcije dizajna u umetnosti i arhitekturi, ideju koju je međuratnom periodu pokrenula nemačka Bauhaus škola. To shvatanje da dobar dizajn prevazilazi estetiku i da svojom funkcionalnošću treba da doprinosi i preobražaju društva je zatim u posleratnom periodu, podstaknuto sa najvišeg državnog vrha, počelo da se sprovodi i u Jugoslaviji.
Nova socijalistička država ne samo da je time bila integrisana u modernizacijske tokove u Evropi i svetu već je na taj način uspešno podsticala i druge društvene procese u koji su, pored modernizacije, spadali i industrijalizacija i urbanizacija. U predavanju je to ilustrativno pokazano na primeru stanovanja, opremanja i uređenja stana u Jugoslaviji i kako se to odražavalo kako na ekonomski razvoj, tako i na svakodnevni život.
U poslednjem delu predavanja pokazano je kako je sedamdesetih godina došlo do slabljenja te tendencije i donekle do vraćanja u upotrebu pređašnjih, manje funkcionalnih svakodnevnih predmeta. Ildikó Erdei analizirala je nekoliko socioloških faktora koji su doveli do toga, od socijalnog raslojavanja preko formiranja klasnih ukusa i obrazaca potrošnje, do napredujuće privatizacije svakodnevnog života.
Predavanje je deo ciklusa ciklusa Regionalne čajanke „Jugoslavija“ koji Akademska mreža za saradnju u Jugoistočnoj Evropi organizuje u saradnji sa Institutom društvenih nauka.
