У савременим, глобализованим друштвима међународна академска миграција не представља само образовни феномен, већ и инструмент друштвеног развоја, облик „меке моћи“, као и важан фактор циркулације знања, талената и стручњака, истакла је др Нена Васојевић, виша научна сарадница и управница Центра за социолошка и антрополошка истраживања Института друштвених наука и ауторка књиге Међународна академска мобилност у Србији: Од идеје покретача модерног друштва до глобализације образовања.
Приказујући резултате ове монографије, у којој је истраживала државне и иностране програме за школовање студената из Србије у иностранству, као и страних студената у Србији, у периоду од 1830. до 2023. године, Васојевић је указала на периоде мање и веће укључености државе у процесе академске мобилности и одговарајуће позитивне, односно негативне последице које се с тим у вези могу уочити у Србији. Додатна тема истраживања ове монографије јесте и циркулација мозгова, која повезује појаве одлива мозгова (brain drain) и прилива мозгова (brain gain), и показује да је одлазак студената у иностранство потенцијално вишесмеран процес који краткорочно и дугорочно утиче како на земље порекла, тако и на земље пријема.
Иако академска мобилност несумњиво има читав низ позитивних утицаја на развој појединца, не треба изгубити из вида ни неке негативне последице, нарочито када се мобилност одвија од мање развијених ка развијеним земљама, што је најчешће случај, истакао је саговорник Јован Филиповић, редовни професор на Факултету организационих наука. У те негативне последице убраја чињеницу да дужи боравци у формативним годинама младих људи утичу на (пре)обликовање идентитета, али и да оно што почне као академска мобилност на крају неретко представља један вид одвлачења талената и тиме ресурса, продубљујући већ постојећи јаз између развијених и мање развијених земаља. Филиповић је такође истакао да доминантно коришћење енглеског као глобалног језика своди сложене друштвене процесе на технички ниво, маргинализујући тиме разноврсност која се губи, а истовремено намећући асиметрију моћи између говорника и научника којима је енглески матерњи језик и оних којима то није, као и хијерархију између њихових култура, језика и идентитета.
Друга саговорница, Ана Пешикан, редовна професорка на Филозофском факултету у Београду, осврнула се на аспект утврђивања, дефинисања и провере критеријума квалитета у процесу нострификације диплома и у раду рецензената, као неопходног предуслова за праћење и обезбеђивање континуитета квалитета у високом образовању. Такође је указала на потешкоће које постоје при укључивању повратника у академску заједницу у Србији и на то да, између осталог, недостатак јасно дефинисаних критеријума утиче на одлуку о повратку, и самим тим на то како ће Србија користити потенцијал својих грађана који су школовани у иностранству. Јер, без обзира на то што се стипендије додељују ради напретка појединаца, оне треба да следе и циљ да резултати тог индивидуалног развоја доприносе и развоју заједнице и друштва који те стипендије омогућавају, закључила је Пешикан.
Циклус „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причајмо о…“ посвећен је публикацијама ИДН-а. Кроз разговор са ауторкама и ауторима представљају се резултати истраживања, сагледава шири научни контекст и указује на релевантност теме за друштво и јавне политике. Уредница циклуса је др Ирена Ристић.