U savremenim, globalizovanim društvima međunarodna akademska migracija ne predstavlja samo obrazovni fenomen, već i instrument društvenog razvoja, oblik „meke moći“, kao i važan faktor cirkulacije znanja, talenata i stručnjaka, istakla je dr Nena Vasojević, viša naučna saradnica i upravnica Centra za sociološka i antropološka istraživanja Instituta društvenih nauka i autorka knjige Međunarodna akademska mobilnost u Srbiji: Od ideje pokretača modernog društva do globalizacije obrazovanja.
Prikazujući rezultate ove monografije, u kojoj je istraživala državne i inostrane programe za školovanje studenata iz Srbije u inostranstvu, kao i stranih studenata u Srbiji, u periodu od 1830. do 2023. godine, Vasojević je ukazala na periode manje i veće uključenosti države u procese akademske mobilnosti i odgovarajuće pozitivne, odnosno negativne posledice koje se s tim u vezi mogu uočiti u Srbiji. Dodatna tema istraživanja ove monografije jeste i cirkulacija mozgova, koja povezuje pojave odliva mozgova (brain drain) i priliva mozgova (brain gain), i pokazuje da je odlazak studenata u inostranstvo potencijalno višesmeran proces koji kratkoročno i dugoročno utiče kako na zemlje porekla, tako i na zemlje prijema.
Iako akademska mobilnost nesumnjivo ima čitav niz pozitivnih uticaja na razvoj pojedinca, ne treba izgubiti iz vida ni neke negativne posledice, naročito kada se mobilnost odvija od manje razvijenih ka razvijenim zemljama, što je najčešće slučaj, istakao je sagovornik Jovan Filipović, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka. U te negativne posledice ubraja činjenicu da duži boravci u formativnim godinama mladih ljudi utiču na (pre)oblikovanje identiteta, ali i da ono što počne kao akademska mobilnost na kraju neretko predstavlja jedan vid odvlačenja talenata i time resursa, produbljujući već postojeći jaz između razvijenih i manje razvijenih zemalja. Filipović je takođe istakao da dominantno korišćenje engleskog kao globalnog jezika svodi složene društvene procese na tehnički nivo, marginalizujući time raznovrsnost koja se gubi, a istovremeno namećući asimetriju moći između govornika i naučnika kojima je engleski maternji jezik i onih kojima to nije, kao i hijerarhiju između njihovih kultura, jezika i identiteta.
Druga sagovornica, Ana Pešikan, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osvrnula se na aspekt utvrđivanja, definisanja i provere kriterijuma kvaliteta u procesu nostrifikacije diploma i u radu recenzenata, kao neophodnog preduslova za praćenje i obezbeđivanje kontinuiteta kvaliteta u visokom obrazovanju. Takođe je ukazala na poteškoće koje postoje pri uključivanju povratnika u akademsku zajednicu u Srbiji i na to da, između ostalog, nedostatak jasno definisanih kriterijuma utiče na odluku o povratku, i samim tim na to kako će Srbija koristiti potencijal svojih građana koji su školovani u inostranstvu. Jer, bez obzira na to što se stipendije dodeljuju radi napretka pojedinaca, one treba da slede i cilj da rezultati tog individualnog razvoja doprinose i razvoju zajednice i društva koji te stipendije omogućavaju, zaključila je Pešikan.
Ciklus „Razgovori o knjigama Instituta društvenih nauka – Pričajmo o…“ posvećen je publikacijama IDN-a. Kroz razgovor sa autorkama i autorima predstavljaju se rezultati istraživanja, sagledava širi naučni kontekst i ukazuje na relevantnost teme za društvo i javne politike. Urednica ciklusa je dr Irena Ristić.