За разлику од теорије рационалног избора, која полази од претпоставке да појединци увек доносе одлуке у свом најбољем интересу, бихевиорална економија указује на постојање раскорака између рационалних одлука, с једне стране, и начина на који се људи заиста понашају у реалном животу, с друге стране, истакао је Предраг Јовановић, научни саветник Института друштвених наука и аутор књиге Бихевиорална економија у функцији одрживог развоја.
Представљајући основне резултате свог истраживања, које читаоце ове књиге свеобухватно уводи у основе ове релативно младе, али у свету већ препознате и значајне области економске науке, Јовановић је кроз више примера сликовито објаснио како одређени фактори наводе појединце да у свакодневном животу доносе ирационалне одлуке, попут прекомерног задуживања, куповине непотребних ствари или одржавања штетних животних навика. Истовремено, подстицаји за економичније понашање често не дају очекиване резултате, чак и онда када доводе до уштеде новца. Потреба да се разумеју ирационалност и пристрасности људског понашања довела је до развоја бихевиоралне економије.
Један од разлога за недостатак рационалности у одлучивању, како је истакла Драгана Драганац, ванредна професорка Економског факултета Универзитета у Београду, лежи у чињеници да људи имају ограничену пажњу и да их је релативно лако усмерити ка одређеном избору – било добром, било лошем – а да тога често нису ни свесни. Та такозвана архитектура избора, како је нагласила, иако појединцу наизглед оставља слободу крајњег избора, отвара низ других питања, попут оног да ли је етички оправдано „гуркати“ људе ка одређеним одлукама без њихове свести о томе.
Борис Делибашић, редовни професор Факултета организационих наука у Београду и трећи учесник разговора о књизи Предрага Јовановића, указао је на то да људи могу много тога да предвиде, али да имају ограничену способност да истовремено сагледају више паралелних критеријума важних за доношење одлука. Ово ограничење у расуђивању доводи до тога да се мале вероватноће често прецењују, а велике потцењују. Управо су сазнања из области бихевиоралне економије подстакла владе више развијених земаља да оснују посебне институције које развијају комплексне моделе за сагледавање чињеница и критеријума, а затим кроз једноставна решења позитивно усмеравају понашање грађана, што, између осталог, доводи и до значајних уштеда јавних средстава.
Током дискусије покренут је низ важних питања и наведени су додатни примери добрих и лоших страна стратегије „гуркања“, уз заједнички закључак свих учесника да, иако указује на негативне аспекте људског понашања, бихевиорална економија истовремено отвара могућност да се друштва боље организују, а ресурси рационалније користе.
Циклус „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причамо о…“ посвећен је публикацијама Института друштвених наука. Кроз разговоре са ауторкама и ауторима представљају се резултати истраживања, сагледава шири научни контекст и указује на релевантност тема за друштво и јавне политике. Уредница циклуса је др Ирена Ристић.
