НАСЛОВ ПРОЈЕКТА
Социјални односи између етничких заједница у Србији 2020
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Етиничка дистанца
ПРОБЛЕМ
Република Србија од 2002. године развија институционалне механизме за заштиту националних мањина, укључујући уставноправни оквир и јавне политике. Ипак, постоје значајни изазови у разумевању стварног положаја припадника националних мањина. Недостају прецизни подаци о њиховим искуствима, перцепцијама и очекивањима у погледу остваривања права, као и о њиховој социјалној укључености. Без тих информација, тешко је проценити успешност постојећих политика и идентификовати потребне промене. Циљ да се кроз ово истраживање попуне те празнине и омогући анализа интеграционих процеса у мултиетничком друштву.
ИСТРАЖИВАЊЕ
Истраживање је спровео Центар за истраживање етницитета и Институт друштвених наука уз подршку Фондације за отворено друштво. Истраживање је било усмерено ка испитивању социјалних односа између етничких заједница и остваривања права националних мањина у Србији.
Главни циљ истраживања био је да се испита колико су људи међусобно повезани, колико има простора за развој мултикултуралног друштва. Истраживање се бавило односима између већинског српског народа и седам националних мањина (Албанаца, Бошњака, Хрвата, Мађара, Рома, Румуна и Словака), али је пажња посвећена и односима унутар самих мањинских заједница. Испитивање је спроведено кроз четири тематска сегмента:
- степен и учесталост социјалних контаката,
- израженост социјалне дистанце,
- перцепција социјалне удаљености,
- друштвене улоге и места етничких заједница у ширем друштвеном контексту.
Додатно, обрађена су питања остваривања мањинских права, функционисања националних савета, потенцијала за интеграцију, као и свакодневних искустава са дискриминацијом.
Методолошки, истраживање је реализовано комбинацијом онлајн упитника и теренског рада, који је укључивао интервјуе лицем у лице и фокус групе са припадницима мањина. Упитници су били преведени и прилагођени језицима свих обухваћених мањина, чиме је омогућена већа инклузивност и прецизност у прикупљању података.
РЕЗУЛТАТ
Истраживање је открило да међуетничка социјална дистанца у Србији остаје изражена, посебно у односу већинске српске популације према Албанцима и Ромима, који су перципирани као најмање прихватљиви у контексту пријатељских, родбинских и брачних веза, као и поверења за обављање важних друштвених функција. Иако припадници националних мањина у великом проценту остварују контакте са Србима (преко 90%), реципрочност није подједнака – значајно мањи проценат Срба изјављује пријатељство или родбинске везе са мањинама, посебно са Албанцима и Ромима. Такође, постоји велика разлика између личних ставова испитаника и онога што мисле да други из њихове заједнице мисле – перципирани ставови заједнице су знатно негативнији, што указује на широко распрострањене предрасуде и ниско међусобно поверење.
Поверење у припаднике других етничких заједница да обављају важне друштвене улоге (нпр. председник општине, лекар, наставник) је релативно ниско, посебно према Албанцима, док је нешто веће за локалне и непосредне улоге (нпр. лекар, наставник), али и ту постоје разлике у односу на националну припадност. Национални савети националних мањина, иако имају законски значајну улогу, нису перципирани као довољно ефикасни – већина припадника мањина изражава незадовољство њиховим радом, изузев Мађара, где 60% показује подршку свом савету. Дискриминација је присутна у различитим облицима, а незадовољство мањинских заједница у погледу остваривања културних, образовних и језичких права указује на потребу за реформом јавних политика.
Укупно посматрано, истраживање показује да су етнички односи у Србији оптерећени неповерењем, стереотипима и ограниченим социјалним контактима, али и да постоје потенцијали за интеграцију – посебно у заједницама са већим степеном мешовитости и свакодневне сарадње.
