Феноменолошки појам раздомљености може бити од користи у описивању и разумевању одређених аспеката интерсубјективних искустава депресивних особа, указао је филозоф Ангелос Софоклеос у предавању „Поремећаји у међуљудским односима у депресији”.
У предавању путем Зума, уз присуство публике у Великој сали Института, постдокторски истраживач са Универзитета у Јорку (Уједињено Краљевство) покушао је да истражи последице ове искуствене карактеристике (да се депресивне особе не осећају „као код куће” у свету) на међуљудске односе депресивних појединаца. Софоклеос је демонстрирао како се интерсубјективна димензија осећаја раздомљености карактерише извештајима појединаца који тврде да је искуство депресије непреносиво и несхватљиво за друге људе. Ова потешкоћа приписује се чињеници да је депресија у толикој мери суштински различит начин доживљавања света да су покушаји да се то искуство опише обичним језиком узалудни.
Као резултат тога, депресивне особе често користе метафорички језик како би описале своје искуство (кажу да се осећају „као да си у затвору”, „да се гуше”, „да живе у мехуру”). Аутор је предложио да ове метафоре треба разумети кроз ширу метафору „бити посматрач у свету“.
Феноменолошки појам раздомљености који се употребљава за растумачење искустава пацијената са разним псхиопатологијама, показује се као посебно користан када су у питању искуства депресивних пацијената и њихов покушај описивања измењених односа са светом и другим субјектима, аргументовао је Софоклеос. Да би поткрепио своје теоријске тврдње, аутор је навео велики број занимљивих примера из аутобиографија депресивних појединаца.
Предавање Ангелоса Софоклеоса је друго у 2024. у оквиру семинара „Филозофија и психијатрија“ у организацији Центра за филозофију Института друштвених наука.
