U predavanju „Izvan psihijatrije: Razmišljanje o ‘ludilu’ van medicinske sfere“, Džastin Garson s Gradskog univerziteta u Njujorku, predstavio je neke ozbiljne izazove ortodoksnoj perspektivi psihijatrije usredsređene na disfunkciju.
U prezentaciji održanoj preko Zuma 25. oktobra, uz publiku uživo u Velikoj sali Instituta društvenih nauka, Garson se založio za promenu paradigme u perspektivi u psihijatriji. Predlagao je i branio tvrdnju da bi psihijatrija trebalo da se pomeri sa perspektive usredsređene na disfunkciju, koju on naziva „ludilo-kao-disfunkcija“, u perspektivu usmerenu na funkciju, „ludilo-kao-strategija” razumevanje.
On je naglasio da nije reč o argumentu u prilog nekoj vrsti pluralizma u psihijatriji; to je odbacivanje autoriteta medicine nad tim stanjem. U skorije vreme, autor je posumnjao da je promena te prirode nemoguća unutar psihijatrije, zato što je psihijatrija, kao grana medicine, u suštini vezana za model usredsređen na disfunkciju.
Pitati se da li je, recimo, depresija ili šizofrenija funkcionalna, a ne disfunkcionalna, znači osporiti autoritet psihijatrije nad depresijom. Ono što nešto čini medicinskim stanjem je to što nastaje zbog disfunkcije, pa je „ludilo-kao-disfunkcija“ sastavni deo psihijatrijske misli i dijagnoze.
Predavanje Džastina Garsona je osmo u nizu seminara na temu „Filozofija i psihijatrija“ u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
