У предавању „Изван психијатрије: Размишљање о ‘лудилу’ ван медицинске сфере“, Џастин Гарсон с Градског универзитета у Њујорку, представио је неке озбиљне изазове ортодоксној перспективи психијатрије усредсређене на дисфункцију.
У презентацији одржаној преко Зума 25. октобра, уз публику уживо у Великој сали Института друштвених наука, Гарсон се заложио за промену парадигме у перспективи у психијатрији. Предлагао је и бранио тврдњу да би психијатрија требало да се помери са перспективе усредсређене на дисфункцију, коју он назива „лудило-као-дисфункција“, у перспективу усмерену на функцију, „лудило-као-стратегија” разумевање.
Он је нагласио да није реч о аргументу у прилог некој врсти плурализма у психијатрији; то је одбацивање ауторитета медицине над тим стањем. У скорије време, аутор је посумњао да је промена те природе немогућа унутар психијатрије, зато што је психијатрија, као грана медицине, у суштини везана за модел усредсређен на дисфункцију.
Питати се да ли је, рецимо, депресија или шизофренија функционална, а не дисфункционална, значи оспорити ауторитет психијатрије над депресијом. Оно што нешто чини медицинским стањем је то што настаје због дисфункције, па је „лудило-као-дисфункција“ саставни део психијатријске мисли и дијагнозе.
Предавање Џастина Гарсона је осмо у низу семинара на тему „Филозофија и психијатрија“ у организацији Центра за филозофију Института друштвених наука.
