Институт друштвених наука спровео је истраживање о студентским и грађанским протестима у Србији. Истраживање је вршено од 14. до 24. марта. Циљна група су били пунолетни грађани Републике Србије, а забележено је укупно 11110 одговора на анкету. Метод прикупљања података је компјутерски подржано онлајн анкетирање (ЦАWИ).
Резултати истраживања показују да задовољство животом, економијом, поштовањем грађанских права и слобода, радом власти и осећај безбедности јесу фактори који утичу на подршку студентским и грађанским протестима. Испитаници који су исказали мањи степен задовољства у наведеним областима су они који уједно више подржавају протесте. Заинтересованост за политику није се показала као пресудан фактор који утиче на подршку протестима.
Испитаници који подржавају протесте, у највећој мери подршку исказују кроз физичко присуство на протестима, дељење информација на друштвеним мрежама и потписивање петиција/писма подршке.
Разлози за протесте су виђени на другачији начин међу присталицама и противницима протеста. Испитаници који подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за покретање протеста – неповерење у институције, жеља за утврђивањем одговорности за изгубљене животе и незадовољство општим стањем у друштву. Испитаници који не подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за покретање протеста – деловање страних фактора са циљем дестабилизације Србије, политички мотивисан покушај смене власти и деловање домаћих актера са циљем дестабилизације Србије.
Као највеће проблеме у Србији испитаници који подржавају протесте виде корупцију, неповерење у институције и криминал. Са друге стране, испитаници који не подржавају протесте, као највеће проблеме у Србији виде протесте, стање у образовном систему и корупцију.
Укупно 70,5% испитаника не види ниједну постојећу политичку партију – нити партију власти, нити партију опозиције, као ону која може да спроведе њихове идеје о пожељном друштвеном и политичком развоју Србије.
Решење за излаз из актуелне друштвене ситуације присталице протеста виде у формирању експертске владе у коју би били укључени представници универзитета, факултета и научних института. Противници протеста решење за излаз из актуелне друштвене ситуације виде у престанку блокада и окончању протеста.
Укупно 84% присталица протеста изражава подршку генералном штрајку са циљем испуњења студентских захтева.
