Zoran Slavujević, profesor u penziji Fakulteta političkih nauka i dugogodišnji naučni saradnik i savetnik u Institutu društvenih nauka preminuo je u Beogradu, u 74. godini.
Kolega Zoran Slavujević nam je ostavio bogatu riznicu svog znanja, i višedecenijskog naučno-istraživačkog rada iz oblasti političke komunikacije i političkog marketinga – brojnih teorijskih i empirijskih istraživanja strategija izbornih kampanja u Srbiji, i u svetu. Ceo njegov naučno-istraživački opus odražavao je njegovu svestranu ličnost erudite i skromnog, a širokogrudog čoveka koji zna da uživa u malim, svakodnevnim zadovoljstvima života. Njegova ljubav su bile knjige, a njegova životna interesovanja su bila hedonistička – kulinarstvo, ribilov, muzika i preferans. Svoja svestrana interesovanja, talente i svoje male hobije kolega Slavujević je nesebično delio sa ljudima oko sebe, i zauvek nam ostaje u takvom vedrom, prijateljskom raspoloženju, kojim je privlačio i okupljao ljude oko sebe – bio je dobri duh našeg kolektiva, umeo je da priredi male gozbe u Centru za politikološka istraživanja i javno mnjenje, na kojima su se razmenjivale mudre i duhovite reči, i probrane delicije.
Slavujević je diplomirao i magistrirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1970. i 1976. godine), a doktorsku tezu odbranio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (1982. godine). Veoma uspešno je gradio i kombinovao svoju naučno-istraživačku karijeru sa edukativnim radom – profesurom: počevši od 1971. godine sa mesta asistenta u Institutu za ekonomiku investicija, zatim od 1986. u Jugoslovenskom institutu za novinarstvo, a potom u Institutu društvenih nauka, gde je od 1992-1998. ostvario najviše zvanje naučnog savetnika. Na Fakultetu političkih nauka 1991. godine izabran je za docenta, a 2001. godine za redovnog profesora. Takođe je od 1999. do 2002. godine predavao na specijalističkim akademskim studijama na BOŠ-u (Beogradskoj otvorenoj školi).
Kolega Slavujević je veoma uspešno prenosio svoja dragocena znanja i iskustva generacijama studenata, i u riznici znanja ostavio nam svoja kapitalna dela iz oblasti političke propagande i brojnih empirijskih istraživanja o partijskim kampanjama i političkom marketingu. Najupečatljiviji je njegov jedinstveni i originalni naučni opus – njegovo kapitalno delo – troknjižje: „Biblijska koncepcija propagande“ (Radnička štampa i IDN, 1993), „Starovekovna propaganda – Od Vavilonske kule do `Panem et circences!`“ (Radnička štampa i IDN, 1997), i „Biblija i propaganda“ (Službeni glasnik, 2006).
Pamtimo kolegu Zorana Slavujevića kao izuzetno ozbiljnog naučnika i profesora, neki bi rekli perfekcionistu – svedoci smo da je prikupljao i formirao jednu od najdetaljnijih zbirki dokumenata o izborima i izbornim kampanjama u Srbiji. Premda se bavio medijski vrlo atraktivnim temama, štedro je odgovarao na pozive novinara – za medije je pristajao da govori isključivo o istraživanjima i knjigama. Nije hteo da se bavi popularnom političkom analitikom koja se svodi na tumačenja dnevno-političkih događaja i proricanja – njegov pristup stvarnosti je bio isključivo naučni. Kada je radio, bio je monaški posvećen svom delu – ništa i niko mu nije odvlačio pažnju od pisanja, kada smo se družili i razgovarali, nikog nije zapostavljao. Duhovit, zabavan, sjajan kuvar, muzikalan… Zoran je umeo da ispolji dobroćudnost koja ga je činila omiljenim u društvu. Pri tom je zadržao retku osobinu iskrenih ljudi da bez ustručavanja svakome kaže šta misli, i šta jeste, i šta nije u redu – nije bio od onih koji su premeravali reči da se ne bi nikome zamerili. Principijelnost i intelektualna doslednost su mu bili najvažniji životni i profesionalni kredo. Nedostajaće nam i pominjaćemo ga, ostavio nam je bogatu riznicu uspomena i dela – nastavljamo intelektualni i duhovni dijalog sa rečima zapisanim u knjigama kolege Zorana Slavujevića.
