Зоран Славујевић, професор у пензији Факултета политичких наука и дугогодишњи научни сарадник и саветник у Институту друштвених наука преминуо је у Београду, у 74. години.
Колега Зоран Славујевић нам је оставио богату ризницу свог знања, и вишедеценијског научно-истраживачког рада из области политичке комуникације и политичког маркетинга – бројних теоријских и емпиријских истраживања стратегија изборних кампања у Србији, и у свету. Цео његов научно-истраживачки опус одражавао је његову свестрану личност ерудите и скромног, а широкогрудог човека који зна да ужива у малим, свакодневним задовољствима живота. Његова љубав су биле књиге, а његова животна интересовања су била хедонистичка – кулинарство, рибилов, музика и преферанс. Своја свестрана интересовања, таленте и своје мале хобије колега Славујевић је несебично делио са људима око себе, и заувек нам остаје у таквом ведром, пријатељском расположењу, којим је привлачио и окупљао људе око себе – био је добри дух нашег колектива, умео је да приреди мале гозбе у Центру за политиколошка истраживања и јавно мњење, на којима су се размењивале мудре и духовите речи, и пробране делиције.
Славујевић је дипломирао и магистрирао на Правном факултету у Београду (1970. и 1976. године), а докторску тезу одбранио је на Филозофском факултету у Загребу (1982. године). Веома успешно је градио и комбиновао своју научно-истраживачку каријеру са едукативним радом – професуром: почевши од 1971. године са места асистента у Институту за економику инвестиција, затим од 1986. у Југословенском институту за новинарство, а потом у Институту друштвених наука, где је од 1992-1998. остварио највише звање научног саветника. На Факултету политичких наука 1991. године изабран је за доцента, а 2001. године за редовног професора. Такође је од 1999. до 2002. године предавао на специјалистичким академским студијама на БОШ-у (Београдској отвореној школи).
Колега Славујевић је веома успешно преносио своја драгоцена знања и искуства генерацијама студената, и у ризници знања оставио нам своја капитална дела из области политичке пропаганде и бројних емпиријских истраживања о партијским кампањама и политичком маркетингу. Најупечатљивији је његов јединствени и оригинални научни опус – његово капитално дело – трокњижје: „Библијска концепција пропаганде“ (Радничка штампа и ИДН, 1993), „Старовековна пропаганда – Од Вавилонске куле до `Panem et circences!`“ (Радничка штампа и ИДН, 1997), и „Библија и пропаганда“ (Службени гласник, 2006).
Памтимо колегу Зорана Славујевића као изузетно озбиљног научника и професора, неки би рекли перфекционисту – сведоци смо да је прикупљао и формирао једну од најдетаљнијих збирки докумената о изборима и изборним кампањама у Србији. Премда се бавио медијски врло атрактивним темама, штедро је одговарао на позиве новинара – за медије је пристајао да говори искључиво о истраживањима и књигама. Није хтео да се бави популарном политичком аналитиком која се своди на тумачења дневно-политичких догађаја и прорицања – његов приступ стварности је био искључиво научни. Када је радио, био је монашки посвећен свом делу – ништа и нико му није одвлачио пажњу од писања, када смо се дружили и разговарали, никог није запостављао. Духовит, забаван, сјајан кувар, музикалан… Зоран је умео да испољи доброћудност која га је чинила омиљеним у друштву. При том је задржао ретку особину искрених људи да без устручавања свакоме каже шта мисли, и шта јесте, и шта није у реду – није био од оних који су премеравали речи да се не би никоме замерили. Принципијелност и интелектуална доследност су му били најважнији животни и професионални кредо. Недостајаће нам и помињаћемо га, оставио нам је богату ризницу успомена и дела – настављамо интелектуални и духовни дијалог са речима записаним у књигама колеге Зорана Славујевића.
