Demografski podaci o broju rođenih beba, svake godine izazovu u nama zabrinutost, navedu nas na traženje uzroka, nagađanje i na kraju se tu negde i zaustavimo. Barem do sledećeg izveštaja Zavoda za statistiku. Fertilitet je problem sa kojim se suočavaju gotovo sve zemlje u Evropi, a za rašenje je potrebno daleko jasnija analiza potreba roditelja. Istraživanja, podsticaji i podrška moraju se realizovati u kontinuitetu ako zaista želimo da menjamo stvari na bolje.
Na pitanje uzroka sve manjeg broja rođenih beba, odgovara i piše dr Ankica Šobot, naučna saradnica Institutua društvenih nauka. Njeno viđenje problema bazira se na brojnim sociološkim i demografskim istraživanjima na kojima je radila.
Želimo više beba ali…
Ono što se vidi kao glavni podsticaj za definisanje politika usmerenih na regulisanje faktora koji su u osnovi reproduktivnog ponašanja, jeste disonantnost između željenog i ostvarenog broja dece. Želje su jedna stvar, a ponašanje prožeto uticajima određenih životnih okolnosti, uslova života, društvenog okruženja, ličnim percepcijama svega toga, često vodi ka odustajanju od tih želja i ka promeni namera. Tako je u Evropi, tako i u Srbiji.
Natalitet i Stavovi o braku i roditeljstvu
Kada je reč o Srbiji, generacije koje su studirale krajem 1990-ih najvećim delom su želele da imaju troje dece, kako devojke, tako i mladići. Međutim, kada je došlo vreme za realizaciju, nešto se isprečilo na tom putu. Ograničavajuće okolnosti, razne nepovoljne situacije, negativna iskustva koja život nosi, imali su jači uticaj od želja i namera.
Ono što su tada ocenili kao najvažnije faktore za donošenje odluke o broju dece koje će imati su:
- kvalitet bračne zajednice kao najvažniji, a nisu bitnije zaostajali ni
- stambeno pitanje, kao ni
- socio-ekonomski uslovi.
Nešto manju važnost, ali onu koju je potrebno uvažiti i koja govori o tome da se ne može prenebregnuti, devojke su dale stavu partnera, a mladići stavu partnerke o broju dece, ali i
- stepenu angažovanja odnosno podeli učestvovanja u realizaciji roditeljske uloge.
Ni tada, a ni sada, nije sporno visoko vrednovanje roditeljstva i porodičnog života i težnja mladih da se u tome ostvare.
Šta se dogodi pa ne dođe do toga da se ostvari željeni broj dece?
Različite situacione okolnosti, socio-ekonomski uslovi, lični stavovi o životnim preferencijama, individualne percepcije ograničenja i mogućnosti suočavanja i razrešenja problema koji se mogu pojaviti… Mnoštvo različitih faktora. Da bi smo sa određenim stepenom sigurnosti mogli da kažemo koji od faktora imaju veći uticaj kada je reč o Srbiji, potrebno je da bolje upoznamo stavove i istražimo razloge ponašanja i donošenja odluke o tome da se postane roditelj i da se ima određeni broj dece.
Problemi roditelja utiču na nove generacije onih koji će tek da postanu roditelji
Takođe, treba znati i to da vremenom dolazi i do smanjivanja željenog broja dece. To su pokazala istraživanja u Evropi. Isto tako, pokazalo se i to da oni koji još nisu postali roditelji opažaju negativna iskustva onih koji su roditelji, koji se svakodnevno suočavaju sa pitanjima vezanim za čuvanje male dece, sa problemom konflikta između brige o deci i obaveza prema poslu, sa teškoćama uspostavljanja balansa između porodičnog života i profesionalnih karijera i odgovornosti koje nosi profesija kojom se bave. Kada se govori o ograničavajućim faktorima, ne mogu se izostaviti iskustvo i percepcija neizvesnosti kao jednog opštijeg osećaja, ali i kao konkretnih životnih prilika koje se često mogu povezati sa probelmom pronalaženja posla, sigurnosti posla, uslova zaposlenosti, visina i stabilnosti zarada, povratka na posao nakon odsustva radi brige o detetu/deci.
Natalitet i Rodni stereotipi kao prepreka za proširenje porodice
Jedno od ključnih pitanja koje je putem empirijskih istraživanja prepoznato kao bitan faktor odluka o roditeljstvu i rađanju jesu rodne norme u vezi sa podelom aktivnosti unutar porodice. Briga o članovima porodice i poslovi vezani za domaćinstvo u tradicinalnom obrascu rodnih uloga podrazumevaju da je to prevashodno polje delovanja žene. Žene provode više vremena u obavljanju ovih aktivnosti, u poređenju sa muškarcima, i onda kada su zaposlene. Ne radi se samo o tome što to znači veću opterećenost žena, već da stepen angažovanja žena u brizi o deci i drugim članovima porodice, sužava prostor i proizvodi ograničenja za njenu zaposlenost.
Ravnopravno roditeljstvo
Prihvatanje rodne ravnopravnosti kao društvene vrednosti savremenog društva podrazumevaju ekonomsku aktivnost i zaposlenost žena van porodice i domaćinstva. Visoko obrazovanje je češći nivo obrazovanja među ženama nego muškarcima. Žene se školuju i žele i da budu zaposlene, da privređuju za porodicu, a neke i da izgrađuju profesionalne karijere. Određena zanimanja koje pretežno obavljaju žene imaju specifičan rad po smenama (u zdravstvu, prosveti, trgovini uslugama …), što dodatno komplikuje organizaciju svakodnevice i brige o deci.
Na drugoj strani, mladi muškarci u sve većoj meri žele da budu prisutniji i aktivnije uključeni u podizanje dece, od najranijeg uzrasta. Zašto im ne omogućiti da oni ostvare to svoje pravo? Važnu ulogu u tome ima razumevanje okoline i širenje prihvaćenosti modela da majke i očevi dogovre na koji način i kako će podeliti roditeljsku brigu. Potrebna je senzibilnost poslodavaca i radnih propisa kako bi se očevima omogućilo da budu više prisutni u podizanju dece, bez restrikcija vezanih za njihov posao i neželjenih posledica po ekonomsku sigurnost porodice.
Ključne tačke odgovora na niske stope rađanja
Razvijene demokratske države imaju politike prema porodici koje podrazumevaju usmerenost na stvaranje što pozitivnijeg ambijenta i povoljnijeg okruženja za odluke o roditeljstvu i rađanju. One podrazumevaju uvažavanje individualnih prava, slobodu izbora i slobodu odlučivanja o tome da li će neko postati roditelj, kada, koliko dece će imati, da li će roditi “još jedno” dete i kada.
Politike su tu da stvore što optimalnije uslove za podizanje dece, za porodicu, za stabilnost porodičnog života, kvalitet odnosa unutar porodice. One su u funkciji dobrobiti dece, roditelja, porodice i porodičnog života. Politike su tu da ublažavaju neizvesnosti sa kojima bi se mogli suočavati roditelji male dece. A takve okolnosti potkrepljuju i opravadavaju očekivanja pozitivnog uticaji na odluke o roditeljstvu i rađanju.
Kvalitet života porodica treba da je na vrhu prioriteta
Iz demografskog ugla, potrebno je postići kontinuitet porasta stopa rađanja i njegovu stabilizaciju na određenom nivou. Idealno to bi bilo obezbeđivanje zamene generacija, što implicira stope rađanja od 2,1 dete po ženi. Međutim, imajući u vidu evropski kontekst, ostvarenje tog cilja nema potporu u realnosti. U demografskom smislu, politike su potrebne ne samo da bi se stope rađanja održale na jednom relativno visokom nivou, ili da se predupredi njihov pad i dostizanje vemoa niskih stopa, politike prema porodici su potrebne zbog samih porodica, njihovog blagostanja i kvaliteta života.
Briga o porodici uz poštovanje slobode izbora
Politike prema porodici koje za rezultat imaju i relativno visoke stope rađanja u evropskim okvirima, jesu usmerene na uslove koji su bitni za odluke o rađanju, ali one ne ograničavaju pravo na kontrolu rađanja. One su usmerene na očuvanje reproduktivnog zdravlja i ne impliciraju restrikciju prava žena na odluke o rađanju. Takođe, one su usmerene na što kvalitetniju podršku roditeljima u brizi o deci, podstičući kvalitet usluga čuvanja dece. One podstiču uključenost očeva u neposrednu brigu o deci, od najranijeg uzrasta, kao njihovo lično pravo.
Mnoštvo je faktora. Mnoštvo pitanja. Koji su prioritetni? Koje mere su najadekvatnije? Šta sa specičnostima koje proizilaze iz socio-ekonomskog statusa pojedinca i porodica, što je relevantno sa stanovišta prihvaćenosti odeđenih mera?
Ono što je izvesno jeste to da u fokusu politike treba da budu individualna prava na slobodu izbora, dobrobit dece, roditelja, porodice kao zajednice i njihov kvalitet života u celini. To ne isključuje usmerenost mera na stvaranje što optimalnijih uslova relevantnih za odluke o roditeljstvu i rađanju. A takve okolnosti mogu se smatrati dobrim argumentom u prilog podsticanja rađanja.
