U predavanju Valerija Bizari (Huserlov arhiv, Katolički univerzitet u Levenu) pokušala je da odgovori na pitanje:Ko je stručnjak kada je u pitanju razumevanje ljudi – objektivni naučnik ili obična osoba u svakodnevnom životu?
Konkretno, usredsredila se na vrlo specifičan instrument, fenomenološki intervju. Neosporna prednost ovog instrumenta je, na primer, da se pacijent ne posmatra kao objekat, samo materija koju treba proučavati, a odnos s terapeutom nije jednostran; naprotiv, polustrukturirani intervju na kome se zasniva ovaj instrument omogućava uspostavljanje recipročnog odnosa i istinske razmene između dve subjektivnosti.
Cilj je obogatiti i olakšati dijagnozu i postaviti hipotezu o korelaciji između subjektivnih iskustava i neuronskih faktora. Oni takođe mogu odgovarati obliku ‘genetičko-strukturalne fenomenologije’ koja nastoji da identifikuje ključne strukture iskustva i osnovne poremećaje koji uzrokuju psihopatologiju. Ona je i predstavila svoj fenomenološki intervju koji je nedavno razvila na Univerzitetu u Hajdelbergu, koji je posebno usmeren na istraživanje funkcionisanja različitih nivoa društvenosti autističnih osoba (EAIE).
Predavanje Valerije Bizari je 19. u nizu seminara „Filozofija i psihijatrija” u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.
