Избијање епидемије Великих богиња 1972. у Југославији, последње те врсте у Европи, социалистичку Југославију и њене институције ставило је пред изазов и показало колико је поверење грађана у политику и струку, оцена је Радине Вучетић, професорке на Филозофском факултету у Београду.
Руководећи се 2022. окончаним историјографским истраживањем, које је објављено у књизи Невидљиви непријатељи – Вариола вера 1972., Радина Вучетић је у уводном делу предавања „Руковање кризом: Југославија и епидемија великих богиња“ говорила о историји великих богиња и разарајућим размерама које су оне имале. Само током 20. века умрло више људи од овог вируса него што је било укупно жртава у свим ратовима широм планете, нагласила је она.
Централни део предавања је био посвећен епидемији вариоле вере у Југославији, начином на који је избила, реакцијом политичког врха и медицинске струке, као и мерама којима је сузбијана, пре свега свеобухватном вакцинацијом становништва.
Радина Вучетић приказала је не само сложеност кризе већ пре свега како јаке тако и слабе стране тадашње државе. Међу прве су несумњиво спадали примат струке над политиком, постојање чврсте сарадње Југославије са развијеним државама запада и институционални и хумани капацитет да се брзо усвоје и примене уобичајени протоколи за сузбијање епидемије тих размера. Насупрот томе, слабе стране државе огледале су се пре свега у неискуству и недовољној обучености лекара у мањим срединама и немогућност државе да предупреди инструментализацију кризе и спречи ширење неутемељног наратива о дежурном кривцу.
Такође, видљиве су постале и слабости југословенског федераилзма, јер држава није успела да обезбеди равномерно и једнако спровођење мера, на штету мање развијених делова земље, пре свега Косова, упркос томе што је управо тамо било једно од жаришта епидемије.
Иако пандемија великих богиња и недавна пандемија Ковида-19 нису потпуно упоредиве, предавање је показало да је социјалистичка Југославија, уз сва ограничења која је имала као земља у развоју, на кризу одговорила умећем, остваривши оно што је у таквим ситуацијама задатак државе, наиме да одлучним и стручним мерама сачува што већи број људских живота и на најбржи могући начин сузбије смртоносни вирус.
Предавање је одржано у оквиру циклуса Регионална чајанка „Југославија“ који Академска мрежа за сарадњу у Југоисточној Европи организује у сарадњи са Институтом друштвених наука.
