Иако родне улоге нису једини нити доминантан фактор који утиче на одлуку о родитељству, концепт родне равноправности представља нужан оквир који треба узети у обзир при креирању политика рађања – истакла је др Анкица Шобот, ауторка књиге Ниске стопе рађања и родне улоге: Теоријски оквир и практични изазови, представљене у оквиру циклуса „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причajмо о…“.
Шобот је приказала основне резултате свог истраживања, нагласивши да књига има за циљ да понуди теоријски и аналитички оквир за разумевање везе између родне равноправности и фертилитета – односно да одговори на питање на који начин различити режими родних односа утичу на стопу рађања. Посебно је подвукла да јавне политике треба усмерити на подршку породицама и олакшавање породичног живота, јер подстицај рађању природно произилази из бољег квалитета живота, а не обрнуто.
На њено излагање надовезала се проф. др Мирјана Бобић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, подсетивши на пионирски рад Марине Благојевић Хјусон и њено тумачење рода у контексту појма полупериферије. Она је указала да одлука о родитељству, а нарочито о рођењу другог или трећег детета, највише зависи од квалитета живота жене након првог порођаја: да ли има подршку партнера, равноправну поделу обавеза, могућност усаглашавања каријере и породичног живота и очувања економске стабилности.
Такође је нагласила и снажну повезаност степена демократије са условима за реализацију личних и професионалних жеља, истичући да у друштвима са слабије развијеном демократијом и даље доминирају патријархални модели и традиционално схватање мајчинства.
Доц. др Драган Станојевић са истог факултета фокусирао се на вредносну транзицију родитељства – од патријархалног ка родно егалитарном моделу. Док је током 20. века доминирао модел брака са јасно подељеним родним улогама, савремена партнерства заснивају се на потреби за већом компатибилношћу и разумевањем индивидуалних потреба. Управо та сложеност односа, истакао је, утиче на крхкост савремених партнерстава и на одлуку о добијању више од једног детета – што је чешће код парова који деле исте вредносне оријентације, без обзира да ли су оне традиционалне или егалитарне.
Истовремено је указао и на феномен све већег броја особа које не улазе у партнерство и родитељство – високо образованих жена из урбаних средина и ниско образованих мушкараца из руралних. Истакао је и све присутнију промену идентитета мушкараца: од пасивног ка активном оцу који равноправно учествује у одрастању деце и свакодневним породичним обавезама.
У дискусији која је уследила, отворена су бројна питања о начину на који се родна питања прожимају са економском несигурношћу, променама друштвених и културних норми, као и растућом потребом појединаца за образовањем и самоостварењем. Закључено је да је за боље разумевање односа рода и родитељства неопходан мултидисциплинарни приступ, који ће омогућити да јавне политике буду засноване на реалним потребама савремених породица.
Циклус „Разговори о књигама Института друштвених наука – Причајмо о…“ посвећен је публикацијама ИДН-а. Кроз разговор са ауторкама и ауторима представљају се резултати истраживања, сагледава шири научни контекст и указује на релевантност теме за друштво и јавне политике.
Уредница циклуса је др Ирена Ристић.