НАСЛОВ ПРОЈЕКТА
Србија као одредиште: ко се досељава, а ко се враћа?
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Међународне миграције
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Социо-демографске карактеристике становништва досељеног у Србију из иностранства и разлози за досељење/повратак у Србију
ПРОБЛЕМ
У условима смањивања броја становника, становништво које се досељава у Србију представља значајан демографски ресурс и хумани капитал. Зашто је важно познавање бројности и структура становништва досељеног из иностранства?
Повећана комплексност миграционих процеса и њихових узрока и последица у савременом свету одражава се на мигрантско становништво. Истовремено, порекло, структуре и разлози миграције досељеног становништва утичу на друштво земље пријема, али и на миграционе исходе и положај миграната у друштву државе пријема. Није свеједно да ли је у питању имиграција или повратна миграција из иностранства, а тиме и потреба за интеграцијом или реинтеграцијом досељеног становништва у друштво земље пријема. Надаље, могућност и успешност спровођења мера интеграције зависи од бројности досељеног становништва и његове дужине боравка у земљи пријема, као и од структура овог контингента становништва.
Наиме, у појединим секторима релевантним за интеграцију спровођење одређених циљаних мера подршке интеграцији досељеног становништва је ограничено уколико је ова популација малобројна.
ИСТРАЖИВАЊЕ
На основу додатно обрађених података Пописа 2022 истраживање пружа одговоре на следећа питања:
• ко се досељава/враћа из иностранства у Србију?
• зашто се досељавају/враћају из иностранства у Србију?
• какви су просторни и временски обрасци имиграције и повратне миграције у Србију?
• какав је утицај становништва досељеног из иностранства на бројност, просторни размештај и социо-демографске структуре становништва Србије
РЕЗУЛТАТ
Удео становништва досељеног из иностранства у укупном становништву Србије је износио 14,2% у 2022. години. Број имиграната је бројчано виши у односу на повратнике и однос њихових величина је 2:1, па самим тим имиграција има већи удео у укупном становништву досељеном из иностранства. Географске, историјске и породичне везе континуирано обликују главне правце имиграције и повратне миграције у Србију. Највећи број имиграната досељен је из бивших република СФРЈ, док се у новијем таласу имиграције 2022. знатан број имиграната доселио из Русије.
Кад је у питању повратна миграција, Немачка и Аустрија су традиционалне вишедеценијске земље дестинације емиграната из Србије, а у складу с тим и земље из којих се највећи број становника вратио у Републику Србију. Становништво досељено из иностранства учешћем у унутрашњим миграцијама, које прате унутрашње миграционе обрасце осталог становништва, доприноси већ израженој концентрацији становништва Републике Србије у градским насељима.
Највећи утицај имигранти остварују у општинама Шид, Инђија и Сремски Карловци, где њихов удео у укупном становништву премашује 25%, а повратници у општинама Мало Црниће, Петровац на Млави и Голубац, где њихов удео у укупном становништву премашује 14%.
Преко 80% становништва досељеног из иностранства чине лица српске националности, те је реч о коетничкој миграцији што знатно олакшава процес социо-културне (ре)интеграције. Становништво досељено из иностранства у Србију карактерише неповољна старосна структура, која ограничава њихов допринос демографском обнављању земље. Са ниским учешћем младих, као и ограниченим фертилним контингентом, ово становништво не може значајно утицати на бројност и старосну структуру становништва Србије.
Ипак, досељени из иностранства су више заступљени у занимањима као што су руководиоци, функционери и законодавци, стручњаци и уметници, и војна лица, у поређењу са осталим становништвом Србије. У том смислу, становништво досељено из иностранства утиче на повећање удела становништва које се бави наведеним занимањима у укупном становништву Србије. Имајући у виду значај предузетништва за економски и друштвени развој, анализа података о радном статусу економски активних лица која обављају занимање показује да су, у поређењу са осталим становништвом Србије, досељени из иностранства у већој мери предузетници, било да су послодавци који запошљавају и друга лица или да самостално обављају делатност. Образовна структура послодаваца досељених из иностранства повољнија је у односу на остале послодавце (удео послодаваца са високим образовањем: 34,4% према 26,3%). Становништво досељено из иностранства чини 19,8% укупног броја послодаваца у Републици Србији, и то највише у Београдском региону и Региону Војводине (око једне четвртине).
