Za drugačiji okvir istraživanja pojma mentalnog poremećaja

Razvijanje odgovarajućeg pojma mentalnog poremećaja uključuje rešavanje kako pojmovnih tako i empirijskih pitanja oko ideja jedinstva, štete i nesposobnosti, kao i nalaženje odgovarajućeg normativnog opravdanja, zaključak je predavanja Luke Malatestija „Okvir za istraživanje pojma mentalnog poremećaja“.

Na predavanju održanom 13. decembra u Velikoj sali Instituta društvenih nauka (pred publikom uživo i putem Zuma), Luka Malatesti, profesor filozofije na Univerzitetu u Rijeci, izneo je argument usredsređen na imperativ da se unapredi debata oko pojma mentalnog poremećaja. On je tvrdio da napredak u ovom diskursu zahteva pažljivo ispitivanje ciljeva koji vode debatu i metodologija koje se koriste za njihovo postizanje. Malatesti je tvrdio da bi istraživanje pojma mentalnog poremećaja trebalo da se odvija u okviru metodološkog okvira fokusiranog na pojmovnu reviziju.

Preko sveobuhvatnog metodološkog okvira, Malatesti je predložio da se prilikom revizije pojma mentalnog poremećaja, posebno u pogledu stanja koje karakteriše kombinacija ponašanja, pretpostavljenih mentalnih stanja i osobina ličnosti, moraju ispuniti četiri ključna kriterijuma. Mentalni poremećaj treba da obuhvati (1) jedinstveno stanje primećeno kod pogođenih pojedinaca i da uključuje (2) štetu (3) nesposobnosti ili ograničene sposobnosti koje (4) su u skladu sa ispravno opravdanim standardima.

Na primer, posmatrano preko ovog pojmovnog i metodološkog okvira, stanje kao što je depresija bi se smatralo mentalnim poremećajem u meri u kojoj predstavlja jedinstveno stanje, omogućavajući predviđanja, objašnjenja i tretman koji je primenljiv na sve pojedince koji dele ovo stanje.

Malatesti je demonstrirao kako kriterijumi 1-4 vode istraživačke projekte koji imaju za cilj da razjasne centralne pojmove jedinstva, (ne)sposobnosti, štete i ispravno opravdanih standarda. Autor je tvrdio da je potrebna normativna individuacija osnovnih sposobnosti (a samim tim i nesposobnosti). Da bi ilustrovao različite izazove sa kojima se ovi projekti susreću, koristio je kontroverzni primer psihopatije kao studiju slučaja.

Predavanje Luke Malatestija je četrnaesto u nizu seminara na temu „Filozofija i psihijatrija“ u organizaciji Centra za filozofiju Instituta društvenih nauka.

 

Podelite sadržaj:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Email

Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta – direktor Instituta društvenih nauka

Datum objave:

Rok za prijavljivanje:

30. 11. 2022.

Naziv istraživanja ide ovde

Kratak opis istraživanja ide ovde u maksimalno dve ili tri rečenice

Rok za prijavljivanje:

Unesite pojam pretrage
Skip to content