Todor Kuljić: Levica mora da pamti ono što desnica zaboravlja

Slabljenje i neutralisanje antagonizma jedan je od glavnih ciljeva vladajućeg kapitalističkog sistema, jer jedini način da levica opet stvori alternativu vladajućem ekonomskom, političkom i društvenom sistemu leži upravo u mobilizaciji širih masa i antagonizaciji slojeva i društvenih grupa, istakao je Todor Kuljić u predavanju „Otpor epistemološkom progonu levice“.

U onlajn predavanju održanom 27. aprila 2023. u okviru ciklusa Regionalne čajanke pod nazivom „Levica”, Kuljić je istakao dva glavna problema  koja se tiču društvenih nauka i levice: epistemiološki progon socijalnih pojmova levice i progon autentične prošlosti levice.

Polazeći od Gramšijeve teorije kulturne hegemonije, Kuljić je istakao ulogu pojmova koji su u svim sistemima deo kulturne produkcije i reprodukcije moći, pa stoga onaj ko kontroliše društveno-političke pojmove kontroliše i samo društvo. Dok je tokom posleratnog perioda još i postojao antagonizam pojmova, najkasnije krajem 20. veka započeta je dominacija onih pojmova kojima se afirmiše kapitalistički sistem i ideologija, dok pojmovi koji označavaju druge vrednosti od tada počinju sistematski da se proganjaju, istakao je on. Tako su u poslednjih trideset godina sve manje i manje prisutni pojmovi kao što su humanizam, (društvena) solidarnost, antagonizam, eksploatacija ili samoupravljanje, a nametnuti su tranzicija/transformacija, filantropija, socijalna isključenost/uključenost, identiteti i slično. Istovremeno je klasnu borbu i pravdu zamenila nacionalna borba i pravda.

Posledica toga jeste i deantagonizacija društvenih procesa u kojima dominira politika identiteta koji se međusobno prepliću, a time i međusobno slabe. Upravo to slabljenje i neutralisanje antagonizma, kako je ukazao on, predstavlja jedan od glavnih ciljeva vladajućeg kapitalističkog sistema, jer jedini način da levica opet stvori alternativu vladajućem ekonomskom, političkom i društvenom sistemu leži upravo u mobilizaciji širih masa i antagonizaciji slojeva i društvenih grupa.

Drugi aspekt predavanja se bavio progonom prošlosti levice. Raspadom Sovjetskog Saveza, a u jugoistočnoj Evropi raspadom Jugoslavije, primat nad uređenjem prošlosti je na talasu tzv. istorijske pobede liberalne demokratije preuzela desnica. Ona ne samo da je počela da nameće svoje viđenje prošlosti već je i vrlo jednostrano počela da prikazuje istoriju levice, zanemarujući i potiskujući univerzalna dostignuća levičarske misli i ideja.

Vremenom je to, prema Kuljiću, postala pre svega istorija privrede i ekonomije u kojoj nema mesta za istoriju eksploatisanih radnika i istorija u kojoj nije predviđeno mesto za spomenike obespravljenih niti za one koji su se nošeni komunistističkom idejom humanizma i solidarnosti borili protiv fašizma.

Kuljić, redovni profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu u penziji, smatra da levica mora najpre da se suprotstavi toj dominantnoj zapisanoj istoriji o neupitnoj pobedi kapitalizma, a zatim da prednjači teoretski, i da pokaže da postoji alternativa kapitalizmu. U tu svrhu novim nadzornicima prošlosti mora da objasni valjanost prognanih pojmova. Uz to levica treba da kreira i kontrasećanje i da pamti ono što današnja desnica zaboravlja: da ističe istoriju siromašnih, a ne bogatih društvenih slojeva, obespravljenih, a ne moćnih vladara, unajmljenih radnika, a ne preduzetnika, izrabljivane klase, umesto slavne nacije.

Rukovodeći se pojmovnom istorijom Rajnharta Koseleka, prema kojoj se društveni periodi i istorijski procesi objašnjavaju pojmovima, a ne događajima, levica mora verodostojnije od desnice da rekonstruiše i tumači prošlost. Konačno, levica ne treba da ponavlja sopstvenu grešku i da se definiše isključivo ili prevashodno na osnovu antifašizma, jer antifašizam, kako slikovito ističe Kuljić, „nije samo Gagarin, nego i Staljin“. Stoga je potrebno negovati autorefleksivni pogled na istoriju, sagladavati ulogu levice u njoj i negovati samokritičnu politiku sećanja, u koju će biti uključeni i antagonistički sadržaji, posrnuća levice kao i njene senke prošlosti. Na taj način bi se i razdvojila delatna, živa levica od delova njena prošlosti koji su mrtvi, ali kojih se uprkos tome treba sećati, kako se ne bi ponovili.

Predavanje je održano u okviru ciklusa Regionalne čajanke koja se održava pod nazivom „Levica” i koju Institut društvenih nauka organizuje u saradnji s Akademskom mrežom za saradnju u Jugoistočnoj Evropi.

 

Datoteke

Godišnji program "Regionalne čajanke"

Preuzmite PDF

Podelite sadržaj:

Facebook
Twitter
LinkedIn
Telegram
WhatsApp
Email

Javni konkurs za popunjavanje radnog mesta – direktor Instituta društvenih nauka

Datum objave:

Rok za prijavljivanje:

30. 11. 2022.

Naziv istraživanja ide ovde

Kratak opis istraživanja ide ovde u maksimalno dve ili tri rečenice

Rok za prijavljivanje:

Unesite pojam pretrage
Skip to content