Уредници тематског броја:
Сузана Игњатовић, Институт друштвених наука
Драган Станојевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду – Одељење за социологију
Модерно истраживање „животног тока“ повезано је са квантитативним приступом и напредним статистичким техникама. Међутим, почетке истраживања животног тока налазимо у „чикашкој школи“ социологије, када је социологија препознала важност индивидуалног животног пута и личне биографије за разумевање друштвених појава. Такође, антропологија истражује обреде прелаза током живота примењујући етнографски метод. Упркос разликама међу дисциплинама и појмовима („животни циклус“, „животна историја“, „живот“), основна идеја животног тока је једноставна: покушати да се разуме темпоралност људског био-психо-друштвеног живота и његова динамика.
Демографија је тесно повезана са перспективом животног тока. Перспектива животног тока омогућава да боље разумемо многе демографске појаве (нупцијалитет, миграције, образовну структуру становништва). Старост је један од важних демографских параметара за многе појаве, али она није непроменљива категорија, упркос биолошким факторима. На пример, некада су породичне транзиције у одраслом добу (пре свега брак и рађање) биле доста уједначене и временски омеђене. Иако фертилитет још увек зависи од претходне животне историје и биолошких ограничења, индивидуалне путање све више постају флексибилне захваљујући новим репродуктивним технологијама. Други пример је образовна структура становништва која зависи од образовних путања појединаца, посебно од кључних тачака уласка и изласка у/из образовног процеса током живота. Трећи пример је питање одређења старосних јединица у демографији. Приступ из угла животног тока пружа увид у теоријске и методолошке дилеме демографских анализа које се заснивају на старосним групама и кохортама.
Циљ темата је да окупи ауторе из различитих дисциплина: демографије, социологије, антропологије, психологије, географије, економије и других области које се баве животним током. Тематски број подстиче широку теоријску и методолошку расправу, превазилазећи поделу на квантитативне и квалитативне приступе. Аутори могу послати теоријске радове и чланке засноване на емпиријским истраживањима и методама. Све адекватне методе су добродошле: лонгитудинална, компаративна, етнографска истраживања.
Теме
- Теоријске и методолошке расправе: комплементарност квалитативних и квантитативних приступа, преиспитивање доминантних парадигми, теорија и појмова: маркери животног тока и фазе; цикличност и линеарност животног доба; транзиција и кључни догађаји; демографски појмови рађања и смрти као маркери животног тока; како се мења одређење старосних група и кохорти у демографским анализама у односу на разумевање животног тока.
- Друштвене норме које одређују животни ток кроз призму идеологије, религије, науке: када је прерано, а када је прекасно за…? шта чини „исправан“ животни ток? какав је редослед догађаја пожељан? да ли је рађање детета пре брака прихватљиво, да ли је прихватљиво бити запослен након 65. године? Идеологија доживотног образовања и сличне нормативне концепције.
- Норме и реални животни ток: како се животни ток одвија у кључним областима (породица, образовање, сфера рада, становање, миграције итд.) – нормативно и практично (до којих година је прихватљиво да жена роди прво дете, у којим годинама је жена заиста родила прво дете).
- Перцепција животног тока из угла индивидуалних актера и рефлексивност; на који начин се „креира биографија“ и какав је утицај претходних догађаја на одлучивање о будућности? На који начин се субјективно „оцењује“ животни ток (животно задовољство током различитих животних фаза)?
- Културни обрасци животног тока из антрополошке перспективе и њихова трансформација у савременом контексту (обреди прелаза, културне представе о младости и старости).
- Актуелне промене животног тока: како се дефинишу животне фазе и прелази (из младости у одраслост, из средовечности у старо доба) у кључним доменима (породица, образовање, запослење, становање) и код различитих друштвених група и категорија (родне разлике, разлике између руралног и урбаног, миграције, образовни ниво); родни аспекти животног тока (радне и породичне трајекторије); како промене у једној области живота одређују друге (нпр. миграције на рађање и обрнуто); „нестандардни“ животни ток (целибатерство, бездетност, дуготрајна стамбена и финансијска зависност).
- Који фактори одређују животни ток? Како институционални оквир и јавна политика утичу на животни ток? Како популациона политика, социјална политика, образовна политика одређују када ће се одвијати животни догађаји – рађање, запослење, пензионисање? Како повећан контингент старог становништва у популацији утиче на промене у животном току будућих генерација? Како медицина и технологија мењају животни ток (рађање током животних фаза, старење и дуговечност)? Како се демографско старење повезује са променама животног тока (од младости до старости)? Како дисрупције попут глобалне здравствене кризе (пандемије) мењају животни ток (рађање, миграције)?
- Компаративна перспектива и контекст: да ли се одвија глобални процес дестандардизације животног тока и да ли постоје специфичности друштава у транзицији и пост-конфликтних друштава?
Смернице за подношење радова
Аутори треба да пошаљу сажетак рада (аbstract), до 200 речи, на електронске адресе гостујућих уредника: signjatovic.d@gmail.com; draganstanojevich@gmail.com. Потребно је послати фајл који садржи: име аутора, афилијацију, контакт мејл, сажетак на енглеском или латиничном писму српског језика (укључујући све књижевне варијанте некадашњег српскохрватског). Гостујући уредници ће обавестити ауторе о исходу одабира сажетака најкасније до 30. маја 2022.
Аутори чији сажеци буду прихваћени треба да поднесу целе радове преко wеб платформе часописа следећи смернице за предају прилога. У обзир долазе различите врсте прилога за објављивање (оригинални научни рад, прегледни чланак, претходно саопштење, научна критика и полемика, осврт, приказ).
Рокови за подношење прилога:
- сажеци до 15. маја 2022.
- радови до 15. септембра 2022.
