Иако је статистички значајан, ефекат утицаја рода на перцепцију праведности прихода између жена и мушкараца јесте врло слаб, закључак је истраживања Владимира Ментуса. Другим речима, род нема битнијег утицаја на доживљај праведности плата.
У оквиру циклуса предавања „Нови погледи, перспективе и истраживања теорије рода” Студијско-истраживачке групе за родну равноправност и јавне политике Института друштвених наука научни сарадник ИДН-а, Владимир Ментус, одржао је онлајн предавање чије је централно питање био утицај родне равноправности на разлике у перцепцији праведности плата жена и мушкараца.
Ментус је изложио резултате свог истраживања о томе да ли на перцепцију праведности прихода између мушкараца и жена утиче ниво родне равноправности у једном друштву. Користећи податке из последњег таласа Европског друштвеног истраживања из 2018. године, од преко 50.000 испитаника из 29 земаља, путем хијерархијског линеарног моделовања (које даје могућност испитивања повезаности варијабли на индивидуалном нивоу, попут рода, са варијаблама на групном нивоу, попут нивоа родне равноправности у друштву), Ментус је установио постојање статистички значајног, али веома слабог ефекта рода на перцепцију праведности плате. Другим речима, род нема битнијег утицаја на доживљај праведности плата. Такође, подаци указују да родна равноправност није значајан модератор ове повезаности: родни јаз у перцепцији праведности плата је занемарљиво мали и у више и мање родно равноправним друштвима.
Ментус је налазе објаснио постојањем дубоко укорењених структурних неједнакости и дискриминаторних механизама на тржишту рада који доводе до интернализације веровања о родном статусу и репродуковања објективизације родних разлика тако да се оне прихватају као праведне, при чему су такви механизми и даље веома присутни чак и у родно најравноправнијим друштвима. У том контексту може се посматрати и у многим претходим истраживањима показан тзв. парадокс задовољне раднице. Он се односи на то да иако их карактеришу објективно лошији радни услови, жене субјективно не оцењују задовољство послом лошије у односу на мушкарце.
Предавање је подстакло дискусију о родном јазу у зарадама и факторима који стоје у основи овог феномена који се користи као један од битних индикатора неравнопраног положаја жена. Указано је да иако већ дуго присутно како као сегмент политика према родној равноправности тако и међу истраживачима који трагају за објашњењем узрока, ово питање и даље остаје један од истраживачких изазова.
