НАСЛОВ ИСТРАЖИВАЊА
Становништво и домаћинства у Србији према резултатима пописа 2011.
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Демографија, популациона политика
ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА
Преглед демографских карактеристика, трендова и промена у развитку становништва Србије у првој деценији 21. века.
ПРОБЛЕМ
Савремене демографске изазове Србије није могуће успешно сагледати и адресирати без анализе детаљних података какве пружа попис становништва. Међутим, и тада постоје ограничења у вези са променама методологије и пописних обележја између сукцесивних пописа које је требало превазићи методама демографске анализе.
Циљ истраживања био је да пружи свеобухватан и језгровит увид у најрелевантније социодемографске показатеље нарочито имајући у виду крупне промене до којих је дошло у Србији у трендовима демографских и миграционих процеса на прекретници два века. Резултате је требало интерпретирати тако да имају јасну употребну вредност за доносиоце одлука.
ИСТРАЖИВАЊЕ
Израда посебне студије која се бави анализом демографских и социоекономских карактеристика становништва и домаћинстава у Републици Србији, засноване на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, за потребе Републичког завода за статистику.
Тим од десет демографа, највећим делом сачињен од истраживача Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, уз подршку главних методолога пописа из Републичког завода за статистику, анализирао је детаљне резултате Пописа 2011, проистекле из додатних обрада микроподатака, како би установио промене у компонентама популационе динамике и најважнијим социоедемографским структурама становништва Србије.
РЕЗУЛТАТ
Резултат истраживања је студија Популација Србије почетком 21. века објављена у серији публикација „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији“ у издању Републичког завода за статистику Србије. Обухватила је методолошку анализу Пописа, промене у популационој динамици и урбанизацији, показатеље кохортног фертилитета женског становништва релевантне за планирање породице, демографску анализу досељеног становништва, промене у структури домаћинстава и породица, као и промене у кључним структурама становништва из перспективе савременог демографског развоја Србије – полно-старосној, брачној, образовној и економској.
Ова студија, поред стандардних методолошких приступа, нуди и садржаје који би се могли окарактерисати као надоградња, не само када су у питању нова обележја и аналитичка минуциозност већ и промишљања у контексту јавних политика. Стручна јавност пред собом има дело које је, осим у домену јавних политика којима се усмерава популациони раст и миграциона кретања, употребљиво и у низу других области јавне управе, од запошљавања, социјалне заштите и образовања, до просторног и урбанистичког планирања.
