Циљ заједничке сесије ИДН-а и Секретаријата CSES-а (Компаративна студија изборних система, www.cses.org) била је преедстављање најновијих истраживања нове генерације истраживача.
На скупу, одржаном 26. октобра, истраживачи су били у прилици да се упознају са радом својих колега, да размене идеје о својим теоријским и методолошким приступима, као и да успоставе међусобне контакте.
Као увод, Дејв Хауел (секретаријат CSES-а, Институт за друштвена истраживања, Универзитет у Мичигену) укратко је представио пројекат CSES-а, његову више од четврт века дугу историју, као и планове за будућност. Бојан Тодосијевић (ИДН) употпунио је увод освртом на напоре уложене у придруживање Србије овом међународном пројекту.
На скупу су предствљена четири истраживачка пројекта. Катарина Блинцлер (Лајбниц институт за друштвене науке;) отворила је сесију студијом у коауторству са Кларом Дентлер и Стивом Квинланом која се бави немачким савезним изборима. Њихови резултати подржавају постојање бихејвиоралне персонализације, али су, такође, показали да њен директан утицај остаје углавном секундаран у односу на партијску популарност.
Славен Живковић (Универзитет Јоханес Гутенберг у Мајнцу; DeFacto, Црна Гора) представио је анализу истраживања о националним изборима у Црној Гори спроведену након ванредних парламентарних избора 11. јуна 2023. Презентација је расветлила резултате избора на којима је новооснована странка „Европа сада!“ обезбедила победу са 25 процената од укупног броја гласова.
Јована Зафировић (ИДН) је у презентацији „Радне вредности и перципирана несигурност посла у Европи“ дала емпиријску и компаративну анализу односа радних вредности и перципиране несигурности посла у Европи. Ауторка је тестирала хипотезу да доминација спољашњих радних вредности на марконивоу, у односу на унутрашње, знатно доприноси перцепцији несигурности посла.
У завршној презентацији, Владимир Ментус (ИДН) представио је компаративну анализу вредносних приоритета уз помоћ моделирања латентне криве раста. Студија је закључила да резултати указују на релативну стабилност вредности и спору културну промену у западној Европи.
Укупан утисак састанка био је да нова генерација научника из различитих делова света и различитог академског порекла дели многе заједничке карактеристике у истраживачком раду – као што су најсавременија методологија, теоријска софистицираност и интересовање за упоредни приступ.
